Полиција

– 18

Јозерћта из г. 1784, коју је редиговао поред држав. саветника Кћеез-а и учитељ природног права Магби;, одређивала је у свом 5 158, да треба третирати сваког, који пред својим правим веровницима један део своје имовине, од које би морали бити они наплаћени, затаји, ускрати или на какав други начин умањи, баш онако као крадљивца. То је било крепко и корисно, али нажалост ускоро и заборављено. Аустријски казнени законик из г. 1840 вратио се опет на схваћење банкротства као преваре.

Данашња пречанска генерација правника једва да памти, како је било незгодно пре 25 година са оптужбом дужника, који је оштетио ствоје веровнике за више од 300 форинта тиме, што је, (тако је гласио службени текст) „изопачио право стање масе“ на преваран начин. Овакви злочин ишао је, наиме, пред пороту, а поротници, нарочито они, који су били земљорадници, тешко су разумевали, како се може с бредумишљајем читавим низом појединих трговачких посала „изопачити право стање маса“ — и долазило је најчешће, да осуде само ради маломарне (кулпозне) криде.

Тек са цесарским наређењем од 10. децембра 1914. биле су за аустријске покрајине норме о преварном банколому као и о маломарној кризи укинуте и са новим замењене. По узору законодавства иберског полуострва и романско-американског територија ова материја казненог законика била је овако уревена: Злочинства у вези са кридом нормисана су у битности као оштећење веровника, почињено на такав начин, да злочинац проузрокује могућност или уштрб подмирења веровничких потраживања. При томе је направљена разлика према томе, да ли је било ово поузроковање учињено с намером (долозно) или само маломарно (у безбрижности, кулпозно). У исто су време нове норме отправиле пређашње законито претпостављање (ргаегитрбо) виности и кажњивости презаАуженика, ако није могао доказати сам несрећу. Изречено пак је било сада, да је кажњив и онај, ко даје предност појединим веровницима и ко води своје пословне књиге неправилно. И различите сплетке у стечајном поступку, даље код пословног надзора по органима предузећа ставило је цитирано наређење такођер под казну. Нема сумње, да су све