Полиција

— 121 —

те норме помириле трговачки свет и у интернационалном громету.

П. Осма година после преврата тече, доба добрих коњуктура за трговину, индустрију и обрт је потекла, а последице данашњих прилика показују се у фаличности многих великих предузећа. Огледајмо си иноземство и туземство: много ума „скрахираних“ банака, а богзна колико ће их јот бити, ако не пођу опет добрим, сигурним путем реалности кад пре преврата. Зловоља оштећених улагача, разуме се, обргћа се у првом реду против вођа ових скрахираних велепредузена, а и новине су кадикад из политичких разлога, подбадале и поузроковале све јачи гнев не само против лица него и против трговачких институција као такових. Редовито се чује рефрен: Вође треба ексемпларички казнити; најрађе би их — обесили, особито ако су припадници — противне пгртије... Долазимо онда до питања, како стоји са кривичноправном одговорношћу ае [ере јаја, и шта треба учинити, да се успостави што брже реална трговина и то нарочито код трговачких велепредузећа, где стрче туђи капитал, да с њим велеподузеће ради.

Кад направи трговац као појединац банкротство – у тој расправици ваљда није потребно утврђивати појмове лажног банколома (бапаџегоше Капашецзе) и простог банколома (5, знпрје), јер је код оба ствар једнака —, онда је јасно, да може њега као једино лице погодити пуна одговорност у казненоправном погледу. Ако се ради код банколома о јавном трговачком друштву, ствар је већ мало тежа. Казнени законик тражи субјективну — индивидуалну кривњу. Ако је био јавни трговачки другар по случају н. пр. годину дана болестан или одсутан, па тога ради није могао бринути се за процват трговачког друштва, не може му се приписати долозни банколом, а ипак диаезно јасни постоји, није ли садржавана у његовом понашању бар — маломарност, можда при избору и надзсру свог ортака или компањона. Овде се може бар теоријски казати, да постоји код једног другара лажан, а код другог прости банколом. Још теже постаје питање виности, кад просуђујемо банкротство трговачког предузећа, које нема лично одговорних окривљеника, н. пр. код дионичарског друштва, Аруштва са ограниченом одговорношћу, задруге. Овде видимо, да долази нека зостегав у инсолвенцију, и ако остају они, који