Полиција

— 192 =

су водили друштвени економијски посао, можда неизмерно богати! Друшто као тако нема казненоправно релативне воље, ма да има можда сваки његов члан такову вољу. Цивилноправна способност воље и деловања је правна фикција. Воља заступника, предстојништва ваља као воља „јуристичке особе“, ахо одговара правилима, која су садржана у регистрованом статуту трговачког предузећа. С таквим фикцијама, које су потребне дапаче у свакдањем животу за економско образовање и одговорност, казнено право оперисати не може. Стајалиште зазненог законика је: Све, шта може да падне на терет учинилаца, употребљује се тек за физичка лица. По некојим законодавствима, особито по члану Х. горе цитираног зустр. цес. наређења о стечајном реду, вође су додуше трговачких подузећа и овлашћеници (чланови директорија, надзорства, управног савета) ех Јере лично одговорни за некоје врсте злочина, ипак ни овде није до кажњивог дела фиктивног субјекта (друштва), већ је до неке нарочите конструкције, према којој закон изричито утврђује, да за „јуристично лице“ учињене радње или пропуст ваљају радње. учињене по представнику или пуномоћнику подузећа. У мотивима ове законите норме је још нарочито наглашено, да се мора спречити, да би власник предузећа (можда и поједини трговац) држао си каквог „подменутног човека“ („Зоћтапп“), а за то је била удешена одговорност власника предузећа Доред одговорности

пословође. На истом стајалишту стоји и стечајни ред за Немачку

од 20. маја 1878 с обзиром на чланове председништва акцијских или „уписаних“ друштава, задруга, ликвидатора трговачких друштава; исто је тако удешено код друштава са ограниченом обвезом према закону од 20. маја 1892 и код осигурајућих друштава словом закона од 12. маја 1901. Нема пак таких норама ни србијански (1860), ни мађарски (1878, 1908), ни казнени законик за Босну и Херцеговину (1879).

Ш, Више пута је већ било тражено де [ере јетепда да. се уведу у законодавство и „корпорацијски злочини“ (Кбгрегзећанаденкје), а подједнако и кажњавање корпорација, и то у толико, у колико су ове носитељице правних добара (имовина, бирачко право, почасна права и сл. и које могу бити за казну ограничене или поништене. Такве деликте заговарале