Полиција

— 102 —

године од ступања на снагу овог закона примениће се чл. 49, зак. 0 л. м. с. и менично обвезивање земљорадника неће имати никакве обвезе за њега, и меница на којој би био потписан и обавезан земљорадник ма у коме облику неће вредети у опште ни за кога од потписника на њој „(Стеногргфске белешке Н. СК. ХИ. р. с. в. с. за 1925 стр. 196)“ — па тај предлог није усвојен.

Према томе научна разлагања проф. Ог Митровића, у његовом напред поменутом чланку од 1921, ко се по чл. 43. има сматрати за земљорадника и о његовој меничној неспособности не могу сада опстати као тачна, те је његова бојазан од тога што „поменути закон устаје најригорозније против употребе менице од стране сељака“ и да „кад поверилац да сељаку зајам на меницу нема заштите“, пошто тај закон има за задатак да дефинитивно раскине везу између „зајмодавца на меницу и сељака“ — нема више значаја за повериоце, који су доживели да се чл. 42 укине, а да чл. 43 и 44 3. 0 ХМ. С. и не ступе на снагу.

У закону о пољопр. кредиту није речено, да „Дирекција за пољопривредни кредит“ долази на место у чл. 42 предвиђене „Земљорадничке Банке“ и да се тај члан у толико укида, већ је он укинут у целини, те је укинуто у целини и остварење идеје, коју изражавају чланови 43 о појму сељака и чл. 44 о благодејањима из 5 471 т, 4. а гр. с. п, која имају таквом сељаку (у проширеном појму) да се даду. Чланови 43 и 44 имају се сматрати као прећушно укинути.

Према томе за појам сељака остају и за ново право меродавни стари појмови о томе из 577 трг. 3. и 5 471 тч,а гр. с. П. и „правила“ уз то наређење, тако како смо их напред изложили.

15. Питање о томе: да ли се неко лице „ратарским послом бави“ односно да ли је неком лицу — не само оном које у селу већ и у вароши живи — „земљоделство била главна радња којом себе и породицу издржава“ подлежи као факшимно питање оцени општинских судова, који знају, да ли. се ко бави ратарским послом и је ли му то главно занимање којим се издржава; а они су по чл. 95. т. 10. зак. о општинима обавезни да воде „списак свога становништва“, у који се несумњиво има уписати занимање сваког о јер се