Полиција

108

после на основу тих спискова, по чл. 97. т. 4. и т. 6. издају уверења-сведочанства о сродству, владању, имовном стању је ли ко жив, да ли се налази у општини — па и уверење о личном статусу, које није нарочито поменуто, али га је практичви живот допунио. Општински судови утврђујући природу овог занимања обавезни су да издаду ова уверења, којима се решава правно пштање: да је дотично лице сељак или земљоделац, те првостепени судови стоје стварно, кад имају такво уверење, пред решеним правним питањем: да ли је неко сељак, и само из тога изводе даље правне последице по 9 77. трг. 3, ну А тр. С. п.

|,

Сељакова меница као грађанска обавеза.

Из напред изложенога следује даље одмах питање: каква је правна обвеза једне такве менице на којој се појављује „сељак“ кад менични обвезникр

|. Наређење чл. 42. зак. о л. м. с., које је укинуто чл. 45. зак. 0 пољ. кредиту, и које је предвиђало, да се земљорадници меницом не могу више задуживати и да њихова 06везивања по меници неће вредити (за њих) ни као обичне грађанске обвезе, — није стварно никад ни ступило на снагу; _ оно је остало мртво слово на хартији; његовим укидањем враћа се опет на старо стање које није ни измењено, а то ће рећи: да ће се менице издане од сељака сматрати (у погледу њих као меничних обвезника) „као проста грађанска обвезатељства“ (5 78. трг. 3) у колико нису издате од сељака као малолетника када оне „не важе ништа“ 5 79. трг. зак. са изузетком који је ту предвиђен, као што је поменуто).

Овде ваља одмах напоменути, да је доцније — после трговачког закона (од 26! 1860.) донет закон о гр. с. п. (од 26111 1865.) који у 5 192. прописује да „облигација важи само онда, ако је дужник својеручно напише и потпише“ и т.д.

Услед тога појавило се у науци спорно питање о томе, како се има разумети да меница сељакова важи као „просто грађанско обвезатељство“, ако она није у смислу 5 192 гр. с. п, написана и потписана од сељака, већ само потписана, а написана од другог.