Полиција

8 –

3. Пезнонисани: Боривоје М. Алексић, правни референт пожаревачке области; Миро Протић, поглавар среза ђаковичког; Милан Л Спасојевић, поглавар сре а жеглиговског; Мирко Поповић, поглавар среза цариградског, Витомир П. Тамић, поглавар среза битољског: Мир-ш У. Божвић, полиц. писар среза ђаковичког, и Радојица 11. Ђокић, поглавар среза шарпланниског.

4. Уважене оставке: Милану Р. Висилићу, пол. приправнику жунаније подринске; Костадину Б. Петровићу, пол. приправнику среза андријевичког и Косли Тромбићу, пол приправнику среза пољаничког.

Отпуштени: Андрија М. Богићевић, пол. приправник среза подунав; Војислав Ј. Симић, под. припрсвпик среза бањског; Драгомир А. Ивановић, пол. писар среза колубарског, области подунавске, Чедомир И. Пешић, ноз. писар среза левачког; Миодраг М. Шијаковић, пол. прав. среза јадарског; Милорад Л, Поповић, пол. писар Управе Града Београда, и Тихомир Ветеањевац, пол. приправник Управе Грала Београда.

Одликовани полипијски чиновници. Указом од 7. октобра 1926. године у број 52211 одликован је орденом Белог Орла ТУ. реда г. Драгослав ТЕ. Ђорђевић. велики жупан града Суботице, а указом од 29. децембра 1926. гедине у број 52214. одликован је ордено Св. Саве И! реда г. Милан Блажић, вачелник округа охридског.

Укинути полицијски комесаријати. Решењем Господина Министра Унутрашњих Дела у Б. број 20501 од 28. децембра 1926. године укинути су #омесаријатн железничке и пограничке полиције у Горњој Радгони, Доњој Лењлави и Сподњем Дравограду.

ЛИСТАК.

„ПРЕДВАРИТЕЛНИ САСТАНАК“

— Кнез Михаило и Илија Гарашанин. —

После промене у децембру 1858. стари Кнез Милош пође из Букурешта, пређе у Србију, па удари Крајином и даље уз Тимок. У Гургусовцу (Књажевцу) спали Гургусовачку Кулу, у којој су тамновали „политички осуђеници, па преко Алексиначке Бање (Соко-Бање) стигне у Алексинац, одакле ће, пе одмору, цариградским друмом низ Поморавље у престоницу Београд. То је путовање било у месецу јануару 1859. — а 25. јануара Кнез је ушао у Београд.

Кнез Михаило — у кога су и биле стварно полагане све наде најбољих свето-андрејских скупштинара — бавио се у Бечу кад су се у Београду дешавали важни догађаји. А пошавши у Србију гледао је да у њу не стигне пре но ште