Полиција

— 21 —

је противан законима или моралу, уредник може некажњиво одбити његово штампање. Тај изузетак је разумљив, пошто је свакоме лако увидети противзаконит или неморалан карактер одговора, док је много тежа ствар са намером исправљача, и са решењем питања да ли је садржина одговора противна циљу права одговора.

Колико вреди овај разлогр

Он би био одлучан, без поговора, кад би са применом теорије злоупотребе права уреднику било заиста омогућено да, заклањајући се за тобожњу злоупотребу права одговора, одбије штампање одговора, па макар-то одбијање било само привремено. Ми смо то већ раније подвукли, када је било речи о праву које наш закон даје уреднику, да одбије штампање неуљудно написане исправке, и када смо закључили, да уреднику треба одузети сваку оцену одговора. Али тај разлог нема никакве вредности, кад се контрола вршења права одговора, као у осталом и осталих права, повери суду. Кад суд врши контролу над правом одговора, онда се тој контроли не може ништа приговорити. Са тако организованом контролом, уредник морг штампати сваки одговор који долази од лица поменутих или означених у његовом листу, изузев, разуме се по себи, случај кад одговор салржи клевету или увреду, или је, у опште, противан законима и моралу. Макар и да исправљач злоупотреби своје право, макар да га врши у неком незаконитом циљу, његов се одговор ипак мора штампати. То захтева природа права одговора. Без тога би право одговора изгубило своју вредност у најинтересантнијим случајевима. Раније је довољно јако подвучено, да се наступању овог права, пошто оно најчешће представља одбрану, не сме противставити никаква брана. Истакнимо овде, да се установа контроле суда над вршењем права одговора не противи ни мало правилу, да уредник мора, под резервом дела против закона и морала, увек штампати одговор, који долази од лица означеног ма којим поводом у његовом листу. Том контролом не спречава се ни у најмањој мери брза реализација права одговора, која потпуно одговара његовој природи и циљу.

Али стим није све свршено, као што је то случај у апсоЛлутистичкој теорији. По мишљењу које праву одговора даје само релативан карактер, уредник се може обратити суду и

ож