Полиција

— 210 —

шавши, да свако лице поменуто у неком часопису има право на одговор. Апелациони Суд, напротив, одобрио је држање директора Кеоце де Реих — Мопаех, истакнувши принцип, као што смо то већ изнели, да вршење права одговора не сме ићи против финалности тог права. Но то није био крај. Француски Касациони Суд, сходно · својем сталном држању у питању карактера права одговора, поништио је, на жалбу преводиоца, ову пресуду Париског Апелационог Суда. У мотивима своје одлуке он је подвукао, да је право одговора генерално и апсолутно и да закон даје сваком лицу, именованом или означеном у неком напису у дневном листу или периодичној публикацији, право да одговори и да тражи штампање свог одговора, без обзира на _ природу чињеница или критика приликом којих је именовано или означено. Судови могу, вели даље одлука Касационог Суда, да ограниче вршење овог права само кад су изрази употребљени у одговору противни законима или моралу, легитимним интересима трећих лица, части или угледу писца чланка. Иначе, под тим резервама право одговора је апсолутно и оно може бити вршено чак и у случају критике једног литерарног дела, које његови писци имају интерес да бране, без обзира на то што критика не садржи никакав лични напад на њих (Одлука од 21 маја 1924, р. Р. 1924, 1, 102. Видети на истом месту и интересантну дисертацију професора г. Јоззегапд-а, штампану уз ову одлуку).

Зашто се присталице апсолутности права одговора одупиру његовом стављању под дисциплину злоупотребе» Ма смо већ дотакнули њихов најјачи разлог. Они га изводе из циља и природе права одговора. То право у главном има да служи као бремза за слободу штампе и да спечи њену тиранију. Сва његова корист, или бар њен највећи део, састоји се у његовом брзом реализовању. Дозволити контролу његовог вршења, значи, практично, одузети му највећи део његове користи. Кад би уредник био овлашћен да подвргне испитивању намеру исправљача и садржину одговора, он би могао да скоро сасвим парализује право одговора. Зато је боље, ма и по цену неправичности у неким ретким случајевима, признати праву одговора апсолутан карактер. Наравно, кад одговор садржи неку клевету или увреду, или, у опште, кад