Полиција

“— 196. —

_ само с времена на време, они се већ крајем ХИ. века сазивају“

· стално. Ова скупштина црквених великодостојника, барона и' народних представника, ускоро подељена у две засебне скупштине, није још вршила законодавну власт у правом смислу речи, али како је у њој било и народних представника, дакле: бираних чланова, то се сасма разумљиво појавила и потреба да се мандати тих народних представника верифицирају. Све" до краја ХМ. века право верификације припадало је краљу, јер је он сматрао да тај посао спада у његове прерогативе. Но већ почетком ХМ! века појављивали су се с времена на време покушаји да се то право краљу одузме, само што су они друго времена остали без икаквог успеха. Године 1586. Дом Комуна изгласао је резолуцију којом је верификацију“ тражио за себе као право које само њему припада. Успех је“ постигао тек 1606. године, када је то право њему дефинитивно признато.

Од тада у погледу верификације почиње у Енглеској друга периода у којој је Дом Комуна сам верифицирао мандате“ својих чланова. У почетку верификацију није вршио читав Дом Комуна, већ један његов ужи одбор (Соттишее ој Ргопере; апа Е!еспопз), кога је он бирао из своје средине. Године 1672. тај је одбор био проширен (Сотташве ој ге зоћо!е ћоаизе), а нешто касније верификацију је почео да врши читав Дом Комуна. „Тешко је било наћи гори суд — каже Убат Аџцвоп. — Пошто је читава скупштина постала судија ни један њен члан није осећао личне одговорности. Судија је била: скупштина, изложена променама, лишена такођер сваког правног искуства и мало наклоњена да доноси акт правог судије. Стварно то је било партијско гласање које је одлучивало о оспореним изборима.“ (Тог е! ргтапаие сошзћоппеПе; ае Апртећете, Те Рапетет, француско издање од 1908. стр. 198.)..

Вршење верификације од стране читавог Дома Комуна проузроковало је многобројне злоупотребе које објашњавају претеране политичке борбе тадање Енглеске. Са изборном корупцијом није се ни у једној држави ишло тако далеко као у Енглеској средином ХУШ. века; а ту корупцију омогућавао“ је сам Дом Комуна, који је једини био надлежан да просуђује' ваљаност избора својих чланова. Зато су сви енглески писци“ тога доба, нарочито Бгзкте и Нагтзоп, оштро нападали то“