Полиција

— 197 —

астање и начин на који је верификација била вршена. Начин "верифицирања Отепоше је овако оцртао: „место да узимају у обзир вредност њихових респективних узрока, политичке партије обазиру се поглавито на њихов приватни интерес, а познато је да нас живо моле са свих страна, као да ми бирамо и као да смо-ми дужни да радимо не по принципима правде "већ по нашим личним осећајима. Још више, позната је ствар, да се приликом сваког оспореног избора многи чланови ове „скупштине, који би у последњој анализи требали да решавају "тако рећи као судије између такмичара, бацају директно у "борбу и преузимају непосредно управљање том истом ствари о којој би они требали да одлуче са највећом непристрасношћу.“ (цит. Ттоднеу е, /изјипоиз роптане, јидгсвагте ег адтатјта ов; де 1 Апрегетте, Рапз, 1763.). Зато је енглески парламенат године 1770. изгласао у погледу верификације реформу законом који носи његово име: Отепоше аст, а којим је успостављен стари принцип о везаности верификационог органа законима и стари начин верифицирања. (О реформи од 1770. в. Егзпе Мау, 77апе аез 1045, рттоПерез, ргоседите= 21 изарез ди рапетепт,, француски превод 11-ог издања, 1919, 6 Ћ, стр. 295.). По томе закону верификацију није више вршио читав Дон Комуна, већ је тај посао био поверен једном његовом одбору састављеном од посланика узетих са једне листе која је садржавала 45 имена означених путем избора, а на којој су листи жалилац и изабрани брисали наизменично имена док нису остала свега тринаест. Свака је странка одређивала још по једног који су били придодати овој тринаесторици „и овако састављени одбор дефинитивно је решавао спор. Овај је одбор имао често судски карактер и као такав имао је и право да саслушава сведоке под заклетвом. Систем је дао несумњиво боље резултате од ранијег, али зато пак у детаљима није био перфектан. Чланови верификационог одбора "били су готово увек неспособни за решавање питања парла- | ментарног и грађанског права која се појављују код верификације избора. Сам начин састављања тога одбора, као и право странака на искључивање, имали су за резултат елиминацију најспособнијих и најнепристраснијих. „Тај је одбор чинио бољи суд него што је била читава скупштина и имао је више изгледа да дође до непристрасне одлуке; право са-