Полиција

900. =

жити доклегод траје скупштинска периода. Посланик, који ва овај начин вољом Дома изгуби своје посланичко место, нема могућности да то спречи, макар колико била неправедна · скупштинска одлука. Најпосле када судије, приликом просуђивања ваљаности нападнутог избора, констатују у својој пресуди да је приликом избора било велике корупције (ехгепз.је сотирбоп) Дом Комуна позват је да испита да ли је потребно и да реши да ли ће се изборно тело у питању лишити представништва за извесно, дуже или краће, време. (Апзоп, цитирано дело, стр. 196. и даље; Егзкте Мау, цитирано дело, 1 стр ба и ЛЕ истр. 205: и 901).

У Француској бирање чланова скупштине трију сталежа (Ејал5 сепбтаих) почело је тек средином ХУ века. (Раније краљ их је позивао индивидуално, а по кадкада се то догађало и касније). „У скупштини трију сталежа налази се почетак представничког система — каже МшПег. — Иза представака чија је редакција била нмјчешће нејасна и збуњена, иза тужби посланика у којима је било увек урезано дубоко поштовање према монархији, али које по кадкада један дах пасије распаљује и преображава, осећа се читав народ који живи и који се гибље, који има осећај свог властитог достојанства и који чак с времена на време, изгледа, погађа важну улогу коју му будућност резервише.“ (Цитирани чланак у Кеопе ди датог рибђис од 1898., стр. 428.). Са скупштином трију сталежа представнички режим био је свакако непотпун и зато је верификација морала бити рђаво схваћена и рђаво примењена. Принципи те радње нису никада били јасни, и никада ни законски прописи ни јудикатура нису изричито признавали право скупштине на верификацију, нити су јасно показивали положај посланика пре и после верификације. У то доба сва је власт у Француској била сконцентрисана у рукама краљевим, за кога се сматрало да власт држи не од народа већ од Бога, па се зато сматрало да и право верификације припада краљу а не скупштини. |Мора се међутим приметити да је овако схватање у Француској било донекле и последица енглеског утицаја, пошто је у Енглеској право верификације припадало краљу све до почетка ХУП. века. У колико су пак скупштине трију сталежа вршиле саме верификацију, сматрало се да оне то не чине на основу свог властитог права, већ на основу