Полиција

— 244 —

закону поштовање све док он постоји тим пре што га микао законодавна власт, можемо сагласно са сенатом изменити, када нам изгледа да је несавршен или непотпун. Нарочито смо позвати ми, изабрати општим гласањем, представници народа, да дајемо пример покорности законима и подели јавних власти.“ (Цит. Атбдес Вопде, Ргбс5 де агот [опз поппе!, 1625, стр. 258. чл. 2).

Тачно је да против одлука скупштине у предмету верификације, као у осталом и против свих других одлука законодавне скупштине, нема правног лека. Но може ли се рећи да је власт скупштине приликом верификације апсолутно суверена и ничим неограничена само зато што не постоји ни, какова власт која би могла скупштину у њеној верификациној радњи контролисатиг Ова ситуација скупштине није само њена. И на челу судске; хијерархије налазимо један орган над чијим одлукама више нико не врши контролу. То је касациони суд. Ако се скупштини признаје право да приликом верификације доноси одлуке противне позитивним законима, онда би се и касационом суду морало признати право Да вређа за· конске прописе донашајући своје коначне пресуде. Но ако. они имају стварну могућност да то чине, они никако немају право да то чине, Каогод што је касациони суд дужан да донашајући своје коначне пресуде поштује законске прописе, тако је исто и скупштина дужна да то чине донашајући одлуке о ваљаности избора својих чланова, премда ова њена дужност није ничим санкционисана.

Они који су у Француској заступали и који још заступају становиште да је скупштина при верификацији апсолутно: суверена и да није везана законима сматрају, да се њихово становиште заснива на позитивним законским одредбама, како садашњим тако и прошлим. У погледу верификације сви француски законски текстови употребљавају готово исту формулу:

члан 21. закона од 5. фебруара 1817. садржи ову одредбу: „Народна је скупштина једини судија за услове посланичке способности“. Исту одредбу налазимо у члану 62. закона од 29. августа 1831. Члан 65. закона од 15. марта 1849. пропичује: „Изборне радње верифицира ЛЕ Скупштина. Она је једини судија њихове ваљаности“. Члан. 5. органског декрета од 2. фебруара 1852. садржи ПН одредбу. Најпосле у