Полиција

ОДЕ

«Сјетепсеап је устао против овог становишта скупштинског одбора и критикујући га рекао је: „скупштина није нити порота нити суд; ми смо скупштина посланика, то јест поли"тичко тело које решава о избору, то јест о једном политичком акту. Скупштина у питању посланичке способности, и само у том питању, има суверену власт, дискрециону власт. Додајем да ова суверена власт, да је ова дискрециона власт једииа гарантија коју имамо за неприкоснованост општег гласања. Јер погледајте ситуацију: скупштина може стварно — не кажем правно — учинити свака она ограничења слободном избору бирача која јој се допадају. Она може одлучити да ова или она категорија лица неће имати пасивно изборно право. Ко неће начинити доктрину од овог права» Ко ће ми рећи где почиње право скупштине и где то право свршава» Ко ће ми рећи где се може црпети то право да се спречи да се бира[у у овој или оној категорији политичких људи» Ово је стварна власт коју ви вршите, нећу да кажем против већ над општим гласањем...“ (Цит. Рлегте, Тташе, (стр. 410.—411.) Но и покрај тврђења од стране С/етепсеаи-а да скупштина приликом верификација избора својих чланова није ничим везана, већ да је апсолутно суверена, скупштина је поништила избор Ватра, пошто је становиште Сјетепсеаш-а био сасма погрешно. Истина је да је избор за законодавну скупштину у суштини политички акт, али он то није с 06зиром на скуп гарантија које закон предвиђа с циљем да осигура искреност и моралност избора. Зато је верификација, која санкционише те гарантије, чисто судски акт. Но узме ли се чак и за тачно да скупштина остаје политичко тело и онда када испитује ваљаност избора својих чланова и да је верификација политички а не судски акт, зар би се могло тврдити да се политичке ствари процењују ван домена права и законитости; „Господин Сјетепасац је — каже Писин заборавио да нема те политике, која би могла ићи против законитости и против права“ (77аше 1. ТУ. стр. 252). Када је у Француској народној скупштини године 1889. поново покушавано да се скупштини призна суверено право при верификацији, а приликом верифицирања избора грофа ршоп-а жога је раније Високи Суд био дсудио на изгнанство, гроф Гетегајет рекао је у име скупштипског одбора: „Ми дугујемо