Полиција

бене радиности у сврху смањења станбене беде уврсти у социјалну политику; државне градње даду се водити са стране дотичних ресора, након тога преостају само још цесте; овима могло би најмање исто тако успешно управљати министарство за саобраћај нарочито јер има у свом подручју железннце, а данас је код уздржавања и градње цеста транспорт материјала најважније питање. Шуме могле би прећи у подручје министарства пољопривреде, руде спадају у индустрију а поште могле би бити у мин. за трговину и“индустрију. Најпре могла би се заступати потреба оснивања особитога министарства за сва државна подузећа те за управу државне имовине, пошто ту треба да се замени бирократско устројство са комерцијелним те имају ту управни послови сасвим други карактер.

Према овом предлогу остало би нама 11—12 министар- · ства уместо 17, а још имаде увек довољно могућности, да служи овај смањени број политичким калкулацијама, које као реални мотриоци садањих прилика такођер не смемо да презремо. _

Задњим обзирима служи на крају још и могућност да се именују министри без портфеља те државни подсекретари, које предвиђа устав у члану 90. Са стварног становишта додуше не би желели, да институција државних подсекретара буде зависна само од политичке потребе. Устав вели, да се смију код министарства у случају доказане потребе основати државна подсекретарства за одређени део послова ове струке. државне управе. Из ових речи могло би се закључити, да је државни подсекретар у првом реду административни орган. Парламентарну му функцију устав нигде не налаже, што наравски не искључује, да за свој _део послова даје парламенту објашњења. Надаље одређује устав, да државни подсекретар не губе свој мандат, ако су узети из парламента. Из задњег става произлази јасно, да се могу и непарламентарци именовати државним подсекретарима. Институција државних подсекретара могла би да донесе држави много користи, ако ће за њезину употребу бити меродаван више стварни, него. . политички моменти. Ако се наместе државни подтсекретари за одређени део послова према доказаној потреби, онда можемо објективним тумачењем устава доћи до закључка, да