Полиција

— 272 —

-Упућени полицајци, који нас читају познају врло добро овај феномен који Др. Локар назива „кристализација сведочења“. На те ризике реагираће техничка полиција.

ОТИСЦИ ПРСТИЈУ.

Најчешћи а тако исто и најкориснији трагови за идентификацију злочинаца јесу отисци прстију. Познато је да не постоје у свету две личности са истим цртама на прстима. Дакле, нема никаквог ризика да се направи пометња са отисцима прстију. Црте на прстима постоје већ код детета у зачетку од шест месеци, оне се не мењају до смрти. Сир Вилиам Хершел, чиновник у енглеској Индији, први Европљанин који је искористио отиске ради идентификације злочинаца, узео је своје сопствене отиске 1859. године; 1914. год. они "су били још увек истоветни.

Не постоји никакво средство да их човек уништи. Камен који се употребљава за чишћење масних мрља на рукама (Ја рлегте ропз5е) поравњује црте, које дају нешто нејасне отиске, али после 2—98 дана, кожа се враћа у своје нормално стање и црте постају исто тако јасне као и раније. У лондонском лабораторијуму вршена су експертментисања с опекотинама употребљавајући метал, зејтин, воду. Кожа је подбула —- направио је се плик, затим отпала, али црте су се изнова појавиле и отисак је остајао увек исти.

Неки преступници пробали су да се служе рукавицама, али су оне незгодно средство пошто се цепају при напору. Често би обијачи, који би се служили рукавицама, бацали их пре свршетка обијања.

Све ухваћене преступнике у Лиону доводе у лабораторијум полиције, где их фотографишу, мере и узимају им отиске прстију. Ако доцније један од ових затвореника учини преступ и остави отиске својих прстију на лицу места, он је одмах идентификован. Лионски лабораторијум има 50.000 фиша. Наводи се међу најбољим примерима индентификација, — за пет минута — једног обијача, који је оставио отисак целог једног прста на огледалу једне похаране ћурчијске радње.

Та невероватна брзина добија се помоћу медоте класирања која је врло проста али генијална, названа по имену њених твораца, метода Локар-Хејлман. Отисци прстију се