Полиција

— 273 —

деле, по општем облику њихових црта, а четири типа названа атс, ђоисје а саисће, Ђђопцсје а Фгоне е! уегисје и означена за К под иницијалима А, р, У или под бројевима

„ди 4.

Напише се на фишу иницијал који одговара типу отиска десног кажипрста; затим број који одговара палцу, великом прсту, домалом и малом. Исто то и за леву руку. Сваки фиш носи дакле два броја ове врсте: О. 4343, У. 4211.

Необично се ретко дешава да се нађу отисци свих десет прстију једног злочинца (свега се један случај догодио у Лиону од оснивања лабораторијума). Али, ако су тешкоће веће у колико је број отисака мањи, идентификација је ипак доста брза за једно извежбано дко. Сарадници Др. Локара успевају да запамте отиске у толикој мери, да упознају рецидивисту од првог погледа по отисцима његових прстију, тако јасно као по његовој фотографији.

Али често се дешава да један део отисака буде избрисан или да није оставио трага. Потребно је дакле базирати се на ознакама (бифиркације, крајеви црта). Истраживањем ДСаПоц-а. Тегге-а, 5с аотпћашен-а е! Ванћахагд-а установљено је да су дванаест истоветних особености довољне да се утврди истоветност једног отиска са отиском оптуженог. У много случајева то са врши са 50 и до 80. Један отисак убице Мајора остављао је до 101, а варалица Рем (чувен у Француској по својим многим бегствима из руку власти) оставио из је једног дана тачно 136.

Полицајци којима је дужност да подигну остављене отиске на лицу места морају да раде опрезно. Потребно је елиминисати отиске укућана и оних који се налазе више мање стално на лицу места, тако да остану само отисци криваца.. Предмете са отисцима треба подићи и пренети тако да се трагови не избришу. Њихов пренос се врши у сандуцима, кутијама у којима се они учвршћују помоћу дрвених пречага. Не смеју бити обавијени.

У лабораторијуму се боје отисци са сегизе, сађопа! ди рјотђ, рјаке ди Рапз у фином прашку, са прашком од горених костију и чађу. Стари отисци се откривају помоћу гопсеЗопдап. На папирима, за које се не жели да се укваре ти.