Полиција

— 276 А исто тако да поменем и та, да се и Соттазаоп Сопхшћа“ бог при Савезу Народа на својој седници у мају 1925. год. такође заинтересовала питањем женске полиције.

И тако, ако би се у питању женсхе полиције, посматрајући је из праксе, требало за њено увођење изразити позитивно или негативно, мислим, са тврдим убеђењем, да треба кликнути „За“, па ма се методи у појединостима њенога извођења и разликовали.

У вези с напред изложеним наговештавам, да је на Ме-. ђународној Полицијској Изложсби, у Карлсруе 1925. године, изасланство енглеских и келнских женских полицајаца утицало у питању женске полиције на Континенталну Европу продорно; питање женске полиције у Континенталној Европи доведено је тада знатно ближе своме решењу, по моме мишљењу заслугом командантна женске енглеске полиције Љ1:58 Апеп, која је такође имала доброту, да на поменутој изложби, поради за идеје тога смисла.

Отпор, у колико би га још било у појединостима у питању женске полиције, може се свести на два гледишта:

1. Женска полиција, исто као и полиција која има за задатак стварање о социјалном добру, има за предмет делања исте масе антисоцијалних елемената, који се налазе у свима друштвима, само, што њих две делају са разних гледишта социјалних и правних. М мишљења сам, да, у колико се полиција сматра кво социјална, међу њима не постоји никакав контраст, у погледу њиховог превентивног карактера; а препреке, које би се од стране правне науке евентуално истављало на пут њиховом заједничком делању, у пракси би морале пасти.

У Бадену је већ неколико година, од стране Полициске Дирекције, у личности једне женске установљена т. зв. Робгетјитзотрепип која има за задатак старање о социјалном добру; а у томе звању сложена је и женска полиција. Немам потребе да набрајам појединости овога звања, а ако би оне кога интересовале, помињем рад Ог Спкапоџе Ападегз:) у једном од последних бројева Пешесћеп Роге-Атсттог у коме је надлежност овога звања у Бадену, по моме мишљењу, тачно оцењена.

1) Тађеск, Нећ 11/1926.