Полиција

— 277 —

9. Друго гледиште оснива се на томе, да женско у опште не треба да се бави истрагама, а нарочито у криминалним стварима. У погледу тога недавно је Савег Немачких Жена, изразио овакво мишљење о објекту рада женске полиције: Женскињама не треба. повериваши констатовања, истраге и доказивања кривица злочинаца, јер би женске шим пословима навукле на женски род аншипатију, што је сасвим логилно.

И од стране самих полицијских чиновника падају слични приговори женској полицији, који, по моме мишљењу, у самој ствари тангирају само начин рада женске полиције. Ти приговори прекорачају циљ, ма да, заиста, женска полиција биће евентуално скопчана и са извесним угрожавањима. Констатујем, да је скоро већ у свима полицијама, женска посвећена у истраге. Да је тако у Америци и Енглеској то се види из поменутих писмених расправа, а о Немачкој говори давнашња пракса у томе смислу. Познато је стручњацима, да у недостатку женске професионалне полиције успешно делају жене полицијских чиновника. Али, како се тај рад често поверава и чиновничким „вереницама“, то је, непрофесионалност њихова, често пута несигурна и сумњива за резултате и тајну рада.

Ова пракса, по моме мишљењу, јасно покезује, да је професионална женска полиција од потребе; а даљи корак ка њеном напретку биће, ако се и Међународни Полициски Конгрес изјасни за њу. Начин и метода делања њеног у појединостима морали би се прилагодити локалним приликама, с тим, да методе успостави Интернационална Комисија за Криминалитет. Свакоме, који се бави питањем полициских организација познато је, да организација показује само онда вредност практичну, ако а захтевима праксе.

С немачког, Милорад А. Јовановић, правни референт Мин. Вера у пензији

ВИЛИЈАМ КУПЕР ВАЈГОЛД ПОВЕРЕНИК СРПСКЕ ВЛАДЕ ИЗ 1867. Г.

Један немачки писац, Ог Ото Ернест, недавно је публиковао врло интересантну књигу под насловом: „Кипиткитога ХХ Гћушпаат5“ у којој се описује, на РАНАРУ докумената

„Полиција“ 4