Полиција

— 303 —

вољством најинтересантније епизоде из опсаде Троје, прећут=кујући увек о Парису.

Јелена је тада имала тридесет и пет година, Њена лепота, мало порушена, бејаше ипак још узбудљива. Погледи њени: као да. бејаху дубљи од погледа других жена, а глас јој слађи и у гипкости звучнији. Била је обично озбиљна али — савршена, несумњива умиљатост.

Једне вечери рече она Телемаху.

— Лађа која доводи суверене са Феаке и њихову кћер“ опажена је на догледу Пила. Кола их чекају код пРИСт Ништа; Сутра ће бити овде.

Већ! — рече Телемах.

Наузика је имала сву лепоту прве младости, али ту надмоћност често млади људи опажају мање него људи зрели и искусни. Телемах мало пажње указа малој књегињици. Захвали“ јој бираним речима за оно што је она учинила Улису, али не нађе да му вгља рећи јој и нешто више.

Мислио је само о Јелени. Лик му Јеленин лебђаше свакеноћи пред очима. После Тезеја, после Менелаја, после Париса и Хектора — сад и он сагореваше под пламеним чарима“ мирне кћери Ледине.

Хладноћу Телемахову према Наузици опази најзад и краљАлкинос и његова жена Арета. Налазили су да Улисов син много оклева са својом изјавом. Менелај је, опет, ова отезања. приписивао срамежљивости двоје младих, па рече:

— Стрпимо се! Време све доноси. Време ми је донело: и моју жену.

Ма Јелена бејаше врач погађач тајних осећаја Телема-. хових. Она га узе на миндрос, па му рече:

— Драго дете, ја те не разумем. Наузика је кћи једног“ моћног и богатог краља, коме је, уз то, твој отац много обавезан. Она је млада, паметна, пуна врлина. Прскрасно ће ти држати кућу. Твој ју је отац могао видети: она сама пере свје рубље! То, богме, краљевске кћери неће више да чине: — толико се свет већ искварио! Она те воли, — ја знам ко--