Полиција

— 304 —

лико још плаче, све због тебе, код своје добре дојиље Еурамеде, не хотећи се из поноситости поверити својој мајци. Зашто, дакле, својом хладноћом жалостиш једно, тако слатко, девојче2 И зашто бежиш од среће коју су богови припремили»

— Рећи ћу ти — прихвати Талемах — кад желиш и то да знаш. Она, коју ја волим. — : — Не говори, драго дете! — прекиде га Јелена. —

Знам да си и ти, као и толики други, жртва зле дражи која потиче од мене а против мене. Моја ти је жалосна слава смутила душу. Да, због мене су се толике хиљаде људи клали, и толико мајке, жене и веренице сузама засипале море. Било је, без сумње, ту и нечег ласкавог, али ја одавно већ немам те охолости. Нећу више да будем узрок несрећи других људи. Пресита сам авантура. Једина ми је жеља да живим тихо и мирно поред свога Менелаја, коме сам дужна много, много. Доста се о мени говорило. У осталом ја сам сад матора жена.

— Није истина! |

— Па шта, дакле, хоћеш ти најзадг

— Да те одведем.

— Водили су мене већ толико пута! Зар те та помисао драго дете, не поражава> _

— Напротив.

— Ах, колико несреће! Али реци ми, куд би ме ти водиор

— Ја сам понео оваамо са собом дванаест таланата злата, и имам богато материно имање на острву Закинти.

— Дакле, не би те било стид украсти жену свога домаћина» — Ја то нећу учинити из мржње према њему. Уосталом "то су чинили и други пре мене. А ја овде слушам бога који је јачи од моје врлине.

— Али ако мој муж опреми лађе па пође да ме преотмег

— Неће се поново почети тројанска војна. У осталом — шта то мари.

— Марим ја која хоћу да умрем мирно. Иди, остави на миру ону која је већ много путовала. Наузика је нетакнута...

— Она ми се не допада.

— Она ће се убити од жалости.

— Онда је права будала.