Полиција

— 306 —

— Ах! — рече он — каква младост у држању! Само је „Јелени међу смртнима богиња даровала овакав ход!

Приђе јој. Она метну прст на уста преко вела. Он јој ћутећи поможе да се укрца с пратиљом, па је изведе на мост

где беше припремљена једна раскошна постеља. Лађа се отиште од обале. Телемах покуша да сапутници

подигне вео. Она га благо одби, шапнувши му „Сутра!“

Разумео је ову срамежљивост, па оде те се испружи близу крме, где је рђаво проспавао под равнодушним звездама.

Чим зазори он се поврати на мост да присуствује бу"ђењу Јеленину, и ту угледа — Наузику и њену дојкињу Еуримеду.

Девојка га, седећи на постељи, гледаше с нешто мало страха, пробајући да се осмехне и молећи га својим влажним очима.

Телемаха обузе силан гнев.

— Ах! — повика он. — Диван је то пут за једну невину девојку! Нисам знао да је у твојој земљи обичај поштених девојака да трче за људима и да их узимају помоћу лукавства. Ја те, Наузика, нисам волео — а шта тек сад нарочито могу према теби осећати!

Наузика бризну у плач:

— Нисам ја — промуца она — Јелена је тако хтела. Она ме је уверила да тако треба ји да ће се све добро свршити. „А ја сам се дуго опирала пре но што сам је Пт

— Јелена, кажеш, Јеленаг Ама онда.

Српџба се Телемахова брзо окрете По вве Јелене. Али како божанствена кћи Ледина бејаше далеко, и како је он не

"могаше издеветати — поново се врати Наузици.

— То је глупа авантура! — рече он. — Јер најзад шта да чиним с тобом>

— Не знам.

— Ако стобом поступим као с робињом — јеси лим

онда. у добитку> ње — Ти нећеш тако чинити, јер ниси подлац. осталом ереви ме моја дојкиња.

— А ако се ја вратим у Пил, па те избацим на Јеилу на подсмех пролазника. - ,

Наузика стави руку на срце: