Полиција
— 430 —
није ништа писао.) Проф. г. Слободан Јовановић, говорећи о класификацији управних аката, само је помиње као пример конститутивних наредаба (у делу: о Држави).
Институција полицијске дозволе и сувише је важна: нарочито за полицију. У пракси је предмет свакодневне примене. Међутим, код наше полиције (разумемо у границама Србије 1915 г.) потпуно је одсуство правилног схватања ове институције. С обзиром на њену неоспорну важност, потпуну оскудицу обраде ове материје, а нарочито потребу службе, користећи се научним радовима напред изложених писаца, израдили смо ову расправу, у њеном најпотребнијем обиму, уверени да овим задовољавамо насушну потребу службе и њених органа.
1
%
Проф. Вегпа:21к“) поделио је правне форме полицијског делања у пет група: полицијска уредба, полицијска наредба, полицијска дозвола, полицијска казна и полицијска принуда.“).
О полицијској уредби и наредби писали смо. Овде ће бити говора о трећој правној форми полицијске делатности: полицијској дозволи.
1) Адвокати Др. В. О. Благојевић и Љ. Радовановић лолемисали су у Архиву бр. 5 од 1922 г. о томе: стиче ли се апотекарска радња „дозволом“ или „концесијом“. — Тим поводом, Др. Благојевић рекао је о дозволи само: то: „дозвола није ништа друго до слабији ступањ концесије“. Концесија је, пре свега, дато и признато право од Државе, да извесна личност може у општем. интересу обављати известан посао. С тога је апотекарско право концесија.
Адв. Радовановић заступао је гледиште: дозвола и концесија не разликују се само по мери него и по врсти. Дозвола и концесија нису два ступња једног истог управног акта. Дозвола се установљава из полицијских обзира; она се може простирати на све гране индивидуалне делатности. Концесија је уступање једног јавног предузећа, једне активности, која припада Држави, једном појединцу, да је врши у своју корист, али с обзиром на јавни интерес. Стога, апотека је дозвола.
2) У делу: КиНишгрПере дег бесемап Те! Џ АЂЕ. УШ. Овај рад превео је проф. Др. А. Аранђеловић. Изашао је у Полицијском Гласнику за 1907 г.. Бр. 12 и 13 под називом Полиција.
9 ВБ. Непппћ дели правне форме полицијског делања у четири групе: полицијску заповест, полицијску дозволу, полицијску принуду и полицијску казну (у нав. делу).