Полиција

а

случајем до своје прве жандармерије, коју је кашње све више и више усавршавала, па се може рећи, да је била једна од најбољих у Европи.

Након пораза француске војске и заточења јуначког и славног цара Наполеона |. састаде се године 1815. у Бечу конгрес европских велевласти, да диктира Француској увјете мира, па да тако већину европских држава, које су силним војнама Наполеоновима растргане биле, опет уреди.

Одлуком тога конгреса западе тадањој аустријској царевизи краљевина Ломбардија са Мљетцима (Венецијом). Код преузећа те краљевине затекла је аустријска власт тамо једну врло добро организовану жандармеријску пуковнију, коју је Француска влада окупацијом тих талијанских покрајина већ концем ХУШ. стољећа постројила била.

Ову жандармеријску пуковнију преустроји аустријска влада у пет и по ескадрона, поразмијести их по Ламбардији и јужном Тиролу, па је тако настала прва оружана на војничко уређена сила за вршење јавне сигурности у тадањој царевини Аустрији, дочим су у Мљетцима (Венецији) као иу осталим пространим аустријским покрајинама тада још вршили службу јавне сигурности цивилни слабо изображени и мало угледни органи.

Стан ове прве жандармеријске пуковније био је у Милану а у граду Цомо био је један мајор, који је био и замјеник заповједника жандармеријског пука; пуковнија је имала укупно 37 официра и 1012 момака, од којих је по прилици половица била коњаника, а половица пјешака.

Стражарски збор, који је вршио сигурносну службу у мљетачким покрајинама, потпадао је такође под надзор жандармеријске пуковније.

Међутим надође бурна 1848. година, која уздрма многе европске државе, ну показало се већ сада, да свагђе, гђе је била заведена жандармерија, није могло доћи до већих узбуна и поремећаја јавне сигурности и то је било разлогом, да су сада тек све државе почеле што боље уређивати своју жандармерију.

Међу првима је била бивша аустријска царевина, која је баш понајвише угрожена била гледом на јавни поредак, мир и сигурност обзиром на незадовољне своје народе и