Полиција

— 447 —

По том овлашћењу, Управни Судови лако и спонтано су решили, да своје послове прекидају за време недељних и празничних дана како то важи за грађанске судове. И ако то решење није код свију Управних Судова истоветно због неједнаког календарског празновања и неједнаких прописа о томе у грађанском судству,!) ипак такво решење није досада изазвало никакав спор. Тешкоћа је настала око употребе оног већег прекида за време т.зв. летњег судског одморз.

Тако, за Београдски Управни Суд, чија се надлежност привремено, до изједначења закона о уређењу судова за целу земљу и ограничењу месне надлежности апелационих судова, простире над предкумановском Србијом и Војводиним и за Скопљански Управни Суд, који је надлежан само за Јужну Србију по изречном наређењу чл. 48 зак. о Д. С. У. С., имају се, за расправу овог покренуог питања, узети у обзир одговарајући прописи „Законика о поступку судском у грађ парницама“ Краљевине Србије, који још и сад важи у целости на територији Србије и Јужне Србије.2) Установа летњег суд-

5 По чл. 37 и 63 уредбе о пословом реду пра Држав. Савету и Управ, Судовима не примењује се један исти грађ. поступак за све Управне Судове, већ за сваки Управни Суд важи грађ. суд. поступак покрајине на чијој се територији налази седиште дотичног Управног Суда.

2) У погледу месне надлежности Управних Судова постоје два различита прописа у закону о Држав. Савету и Управним Судовима од 17,У.1922 године. У чл. 6 тога закона, законодавац је истакао принцип, да се територије Управних Судова имају поклапити са територијама Апелационих Судова и да У лравних Судова буде онолико, колико и Апелационих. Али, пошто су се у времену доношења овог закона у земљи налазили апелациони судови са помесном надлежношћу одређеном по неколико разних законодавстава, то је законодавац у исто време, а изузетно од истакнутог принципа у чл. 6., прописао у чл. 48 прелазног наређења овог закона и то, да до доношења једнога закона о уређењу судова за целу земљу и ограничењу месне надлежности апелационих Судова, буду шест покрајинских Управних Судова и то: у Београду за Србију и Војводину; у Загребу за Хрватску и Славонију са Међумурјем; у Цељу за Словенију с Прекоморјем; у Сарајеву за Босну и Херцеговину; у Скопљу за Јужну Србију и у Дубровнику за Далмацију и Црну Гору. И поред овог јасног наређења и побуде законодавчеве за ову привремену ломесну надлежност Управних Судова, Државни Савет је донео начелну одлуку Бр. 4583/926, којом је Београдски и Скопљански Управни Суд разграничио по територијама садашњег Београдског и Скопљанског Апелационог Суда а чије се територије сада не пеклапају са границама Србије и Јужне Србије. Који су разлози руководили Врховни Управни Суд да донесе овакву одлуку противну постојећем позитивном пропису, непознати су нам, јер нису објављени.