Полиција

— 462 —

родног Спаса“. Нападнут од моћних непријатеља, поколебан: унутрашњим нередима, Комитет Народног Спаса претворио се после пада Жирондинаца у револуционарну владу: Робес-. пијер, Гоши, Сен Жист, и др. Декрет од 14 фримера, године Н., који је одобрио ову промену, ограничио је јако напред поменуте слободе. И како је требао један начин којим би се наметнула акција, ако не правом а оно бар силом, један комитет назван „Генерална Безбедност“ био је установљен са мисијом, да надзирава све сумњиве. Револуционарни суд, чије

се име налази на свакој страници историје „Терора“, био је одређен да изриче казне.

Конституција од године ||. учинила је такође грешку: Поверавајући „Директоријум“ једном савету од пет чланова, она је раскомадала опет извршну власт и тако је фаворизирала анархију, у место да јој зада смртни ударац. Зна се већ како је Директоријум, давши доказ о својој немоћи, био збачен државним ударом од 18 бримера, године УШ. Консулат, који му је следовао, пошао је путем потпуне централизације. Време великих слобода прошло је: требала једна влада енергична и моћна, способна да сломије сваки отпор и да обнови народно уједињење. На челу полиције сада стоји Министар Генералне Полиције а у Паризу префект полиције, који је наследник старог генералног поручника полиције. Рестаурација, која је наследила Царевину, као и Лиј Филип, са којим се улази у периоду децентрализације, није дирала у организацију париске полиције сем неких мањих административних измена. Године 1853. укида се Министар Генералне Полиције и у место њега заводи се Министар Унутрашњих Дела; и друге мање измене учињене су у полицијској хијерархији док се у префекта полиције у Паризу не дира.

На челу париске полиције стајао је, као што напред. изложих, префект полиције, који је под собом имао две бранше полиције: административну односно полицију јваног реда, и „Службу Безбедности“, која се искључиво бавила репресивном акцијом. Наравно, далеко је у тим временима била полиција од каквих практичних техничких метода већ је цела истрага почивала на сведоцима а нарочито на потказивању и одличном познавењу париске пегре!). Многи емпирични поли-

1) Злочиначки свет.