Полиција

— 621 —

етичко-социалног гледишта, остаје нам, као што је већ било речено, циљ обезбеђења друштвених интереса.

Саствим је нешто друго, ако је кривац учинио своје дело из антисоциалног и антиморалног мотива. У свим тим «случијевима казна мора да има као свој врховни циљ #0прављање. Заиста би било сувише сентиментално тврдити, да су сви кривци поправљиви: стварност и искуство, а нарочито податци са једне стране криминално-статист ички (који говоре о кривцима у шездесетом, седамдесетом, а чак и још више у поврату), и са друге био — психолошки (који говоре о кривцима са најрђавијим урођеним наклоностима, које је пажљиво разрадила италијанска криминално - антрополошка школа) доказали су, да без сумње има међу кривцима људи, који су у ствари већ непоправљиви. Али никад не можемо и ве смемо то тврдити о појединим кривцима а рпог, нарочито ако узмемо у обзир, како су рђаво до сада уређени казнени заводи у више земаља. Обратно, чим је мања, као што нам изгледа, нада за поправљање кривца, тим интензивније морамо тежити циљу поправљања, одређујући казну, јер то подједнако захтевају интереси друштва и интереси самог кривца. Ако бисмо тврдили унапред, да је кривац, који се налази пред судом, непоправљив а у исто време урачунљив, треба због тога тражити, да се на њега примени казна интернирања искључиво у интересу обезбеђења лруштва; то би било са једне стране признање, да наш садашњи казнени систем нема ни праве снаге, нити стварног утицаја на кривце, а са друге «стране то би стварало ризик за погрешке. Није узалуд, например, норвешки казнени законик, уводећи т.зван. неодређене тресуде за нарочито опасне кривце повратнике (за које постоји оправдана сумња, да ли се могу поправити), у исто време допустио, да чак и кривац ове врсте, ако докаже у току издржавања казне своју подобност за поправљање, може "се после протека одређеног минималног рока пустити у слободу.

На тај начин, водећи рачуна о мотивима кривичних дела, мислимо, да као главне и нарочите циљеве казне морамо подвућити обезбеђење друштва и Допрарвљање кривци. Први циљ «служи за кривице, које не треба да поправљамо, јер мотиви

| њихових дела нису негативни са етичко-социалног гледишта, те у исто време, као што смо видели, не би било корисно