Полиција

— 740 —

ако би њихова акција представљала злоупотребу имунитета, али да би ова мера била дипломатска а не полицијска.

Али поврх овога опште је мишљење да је протеривање странаца једна тешка мера; да се њој може прићи само из оправданих узрока и да се не сме безобзирно примењивати. Дакле нужно је да држава докаже да је странац опасан т. ј. да његово присуство на територији једне државе је такве: природе да компромитује њену унутрашњу и спољну безбедност или ред у њој или пак јавно здравље.

Што се тиче беспослице проузроковане. због тога што се не може да нађе посао — тај се узрок не сматра довољан, па чак узима се као противан међународном моралу и човекољубивости. Америка је вршила протеривање Кинеза и Јапанаца из. простог разлога што су друге расе. То је једнодушно осуђено и забрањено у међународном јавном праву.

Институт за међународно јавно право на своме скупу у Женеви од 1892. г. изгласао је једну резолуцију о протеривању странаца. Она се сматра за зборник случајева кад се. странац може протергти.

По њој има десет случајева, кад се протеривање странца може наредити:

1-во Ако је кришом или преваром се увукао на територију те државе. — Ово је разлог само за првих шест месеци. од уласка у земљу;

2-го Ако се настани тамо где му је то специално забрањено; 3-ће Ако је у тренутку прелаза границе био болестен од. какве заразне болести;

4-то Ако је скитница, просијак или би пао на ОТА завода за милосрђе;

_ 5-то Ако је судски осуђиван у тој земљи за злочине и бешчастећа дела;

6-то Ако има места његовој екстрадицији или ако је осуђиван по горњој тачци већ у иностранству;

7-мо Ако би изазивао спремање каквог тежег изгреда противу јавне безбедности, и то без обзира да ли јето и кажњиво;

8-мо Ако би био под оптужбом или под јаком сумњом,