Полиција

та

без визе и противно правилима за прелазак буде приличан» број војних бегунаца и политичких емиграната, којима се по“ међународним обичајима дугује бар шранзишно прошеривање, ако не и право азила. Међутим врло је лако могуће, тако је“ данас у пракси врло често у Француској на италијанској граници, да се у земљу увлачи велики број хохштаплера, професионалних варалица па и шпијуна, који се издају за војне бегунце и политичке кривце. Зато овде важе такорећи сва: правила, која и за протеривање политичких криваца, а нарочито правило за протеривање поданика земље у коју се протерују. Зато је врло опасно приступити т. 3. повраћају“ преко границе. -

Кад се говори о забрани увоза, морг се говорити и о' т. 3. непримању путника, то јест враћању натраг путника са недовољним или неисправним пасошима и без исправа. Међународни обичаји овде препоручују исте обазривости као и код повраћаја преко границе. У пракси пак често се врше“ одступања од тога и приступа се збиља правом непримању“ путника, које се не сме препоручити. Али опет не сме се допустити ни примање свију и свакога, ни давање транзитног протеривања свакоме ко се без пасоша буде појавио на једној“ од граница. То се питање у пракси, то је оно што се нас тиче, оставља умешности и искуству пограничних полиција,. које — свуда у свету — често и погреше, па врате путника,. који је збиља политички или војни бегунац и који сем тога греха, ирелевантног за стране државе, представља честитост“ и достојност тако да треба да буде гостољубиво примљен да остане у нашој средини или бар да прође кроз њу.

Завршивши реч о т. з. забрани улаза враћамо се на главни предмет овога дела нашег чланка, на т. 3. забрану“ поврашка.

Повреда забране Повратка сматра се у међународном праву као једно тешко кривично дело и санкције, како кривичне, тако и прогонство без икаквих обзира је ствар, која: се потпуно оправдава. Француско кривично законодавство то сматра као преступ, који се може казнити и затвором до две године. И сам Институт за Међународно Право, као што рекосмо, сматра ову повреду као довољан узрок за протеривање.

Може ми се пребацити да су ово све платонска правила,.