Полиција

1166: 5

Познато је сваком полицијском чиновнику да нарочито у великим приморским варошима увек има много и врло препредених злочинаца и варалица, који се служе свим средсвима, да би кога преварили или опљачкали. |

Па и Трст, као већа приморска Лука са преко четврт милиона становника није био поштеђен од свакојаких варалица и злочинаца.

Ма да још млад ја сам био добро запажен у свима злочиначким круговима, као врло опасан по њих. Моји успеси у гоњењу ових злочинаца, учинили су, да је моје име било познато свима. Ну баш то је послужно једној варалици, да успешно изведе превару на мој рачун.

Али да пређем на причање самог догађаја.

Једнога дана затечем пред вратима своје канцеларије, соба бр. 27, стару жену у црно одевену. Запитах је кога тражи, а она рече: „господина комесара Кобау“.

Одговорих јој да овде нема комесара под тим именом, али је позвах у своју канцеларију и понудим да седне.

Чим је села и не чекајући да је питам, она отпоче: „Чујете господине, а то нисте Ви, Ви нисте господин Кобау, који је био синоћ у моме стану“.

Опет јој одговорим да полицијског чиновника под тим именом нема, 2 замолим је, да ми каже шта уопште жели и зашто тражи тога комесара Кобау. Она извади тада листић на коме беше написано: „Сотпиззапо Кођаи, ропа 27“, то значи „Комесар Кобау, врата 27“. А то је био број моје канцеларије. И онда ми узбуђено поче причати: Ја сам тетка умрлог нотара Ог А., и по његовој смрти остала је његова каса са пуно вредности у моме стану. Кључеви од касе код мене су. Синоћ око 10 и по или 11. часова зауставио се један фијакер пред мојом кућом и неко је звонио. Кад сам отворила врата ушао је у стан један господин у униформи полицијског комесара и представио ми се као комесар Кобау. Са њиме су ушла још три господина и једнога је представио као нотара Ог У. а другога као судског писара а трећег као полицијског детектива.

Затим је извадио комесар Кобау неки списак пописа и