Полиција

— 886 —

„стина оно што је изнето у листу против њега.) Из тога из„лави, да исправка у виду демантиа, уместо да штети листу може само да заинтересује публику за тај лист и његове камтање, и да му подигне углед, ј Далеко од тога да је широка и опасна, формула нашег закона је претерано уска. Она не даје тачну идеју о праву „одговора. Она је чак противна основи на којој почива ово "право. Право одговора произилази, у главном, из елементарне идеје, да нападнутоме треба дозволити да се брани истим чсредствима којима је и нападнут. Њега треба дати свакоме «који је изведен путем штампе пред публику на ма који начин, у ма ком виду и у ма ком циљу. Члан 26 нашег закона, чија стилизација није у складу са овом идејом, свакако није резултат јасне намере законодавчеве. У осталом, без обзира на "то шта је хтео законодавац (ако се у опште може са успехом истраживати тај фантом који се назива намером зако"нодавца), овом би пропису, водећи се више друштвеним циљем закона и потребом коју он треба да задовољи, него његовим ловом, требало у пракси дати што шири домашај.

До сад је било речи о исправци у случају кад је у натису споменуто неко живо лице. Закон познаје право на зисправку и кад је у напису споменуто неко умрло лице. Само у том су случају услови за његово вршење много ригоровнији, него кад се ради о неком живом лицу. Тако, прво, како ва умрлог ово право може вршити само неко треће лице, закон уско ограничава круг тих лица. То су рођаци умрлог х узлазној и силазној линији, његов супруг и стараоц (чл. 58 ал. 1 и 2):). На другом месту, није довољно да је име умрлога спо-

5) Видети нпр. уводни чланак г. Ј. Ћирковића у „Политици“ од 7 ав"густа 1926, где он вели: „Одмах сам једном депешом, а после кратком изјавом, демантовао, али баш због ове моје краткоће многи су стекли уверења _ља сам у истини имао удела у Лондревом повратку“.

з) Цео члан 58 закона о штампи, такав како је публикован у прилогу „Службених Новина“ од 8 августа 1925 године, гласи: „Увреда и клевета умрлих лица казни се на тужбу њихових рођака у узлазној и силазној линији жене или мужа и стараоца, као да је учињена живим лицима, ако је учи"њена у намери да повреди част или науди угледу ових лица. Ако је подиг»вуто више тужби у овом случају судећи се по првој тужби и изрећи једна „пресуда. — Поменути сродници, у таквом случају брачни друг и старалац