Полиција

· — 887 —

мженуто у листу у вези са његовим радом или животом, па да се има право одговора; закон тражи да је у штампаном на-

мају право на исправку по чл. 26. овога закона.“ Као што се одмах види,

„друга алинеа овог члана не може се похвалити великом јасноћом. Тим по-

водом г. М. Муха примећује у свом коментару закона о штампи (2а[0п о _ Жатрг, Таџтеђ, Прортанја, 1926, стр. 47):

„Ваља упозорити на нејасност прописа 2. става чл. 58. Док је јасно наређење, да „поменути сродници (наиме они наведени у првом ставу истог члана) имају право на исправку по чл. 26“, дотле није јасан уметак „у таквом „случају брачни друг и старалац“. У каквом случају» Очигледно у случају изложеном у 1. ставу, т. ј. у случају увреде и клетве. Међутим, то. доводи нескладности, да н, пр. покојников син има веће право на тужбу, а нема мање права на исправак, и даље, да он има право на исправак, кад је у листу унежена каква нетачност, а нема то право кад се ради о клевети дакле о круптијој ствари“.

Као што се види, г. Муха сматра да друга алинеа чл. 58 даје право та исправку, у случају клевете или увреде умрлог лица, врло уском кругу „сродника“: супругу и стараоцу умрлог. Међутим, треба приметити да ни супруг ни стараоц нису сродници; речи “поменути сродници“, са којима почиње „друга алинеа члана 58, не могу се дакле односити на њих. У ствари, те се тречи односе на сроднике у узлазној и силазној линији, које помиње прва гаљинеа члана 58, и не могу се ни на ког другог односити. То излази јасно

„из припремних радова. У предлогу закона о штампи, како је усвојен у секцији законодавног одбора, друга алинеа овог члана, који је онда био члан #60, гласила је: „Поменути стродници, брачни друг и старалац имају право та исправку по чл. 26. овога закона“ (В. Стенографске Белешке законодавног одбора Народне Скупштине. Ванредан сазив за 1925 годину, седтипа од 23 јуна 1925, стр. 175). У тој редакцији смисао ове алинеје је не„сумњив. Пошто је била свршена дискусија предлога у начелу у законодавном одбору, једна конференција, у којој су били заступљени чланови одборске већине и чланови одборске мањине, дала је неким члановима пројекта нову фредакцију (В. поменуте Стенографске белешке, стр. 287 и 289). У сваком случају, у дискусији по члановима данашњи члан 58, ал. 2, појавио се у следећој редакцији: „Поменути сродници, у таквом случају, брачни друг и стагралац имају право на исправку по члану 26. овога закона“ (В.поменуле Стенографске белешке, стр. 358). У тој редакцији он је и усвојен у законодавном одбору. И у њој је његов смисао јасан. Речи „у таквом случају“ уметсвуте су очигледно да би се прецизирао смисао овог прописа. Њима се хоће -да каже, ла право на исправку припада лицима наведеним у првој алинен члана 58 само у случају клевете или увреде умрлог, учињене у намери да повреди част или науди угледу ових лица, а не иу сваком случају кад на „исправку имају право жива лица, како би се то могло закључити из прво"битне редакције. Зато је и уметак „у таквом случају“ и био ограђен запетама. Нажалост, та тачна интерпункција поремећена је негде на путу овог текста зод законодавног одбора до његове публикације: запета, која је била на свом месту између речи случају и брачни дигнута је и стављена између речи «таралац и имају. Услед тога је један јасан текст добио нејасан смисао,