Полиција
— 921 —
Па и у нашем законодавству, у том погледу, не налазимо чистију ситуацију. Тако на пр.: у закону о уређењу државне класне лутрије говори се о овлашћеним продавцима срећака. То би водило појму дозволе. У правилима за овлашћене продавце срећака, од 6-УП-1919 г. Бр. 2462-1 истиче се правни појам: повластице, која се даје овлашненим продавцима срећака. Међутим, и ако је употребљен назив „повластица“, ипак се овде, у правном смислу, не може говорити о повластици. Остављајући на страну свако друго разлагање, указаћемо само на поједине прописе тога правилника. На пр:
важности подвргнуто било контроли управних власти. Ово можда важи о апотекарима, зубним техничарима, лекарима, о опасним, несносним и здрављу противним заводима и т.д. Овде се ради о приватним, од управе једино надгледаним радњама. О концесионираним јавним службеним радњама као железницама, трамвајима и т. д., ово се не може потврдити, — у наведеном делу стр. 95.
3. У Аустрији: Др. Г. Адатомс вели: по закону о апотекама од 18-Х1-2906 г. апотеке се разлику на јавне апотеке, заводске апотеке и кућевне апотеке. Јавне апотеке су делом Кеајароћекеп делом личне апотеке. Апотеке са личним овлашћењима смеју се обављати само на основу добивене концесије од надлежне власти — у нав. делу стр. 118.
Др. Вгипо Зећиј; вели: апотекарска радња у смотрењу њеног значаја и особености изузета је од закона о радњама и подврнута нарочитом закону (од 18-Х1-1906 г.) за самосталан обрт захтева се концесија. — НИзрисћ таг Еп ипо 1п Фе Ргахјо озгетејсћез роншзећеп УМегуабппга П. 58. Како је код нас» а, апотекарска радња не спада у ред државно монполисаних предузећа нити као део јавне управе; 6, начелном одлуком опште седнице Касационог Суда од 13-11-1920 г. Бр. 2222 утврђено је: а!) да су апотекарске радње чисто трговачке радње; 6:) као такве морају протоколисати радњу; в!) одобрење које им се даје у смислу закона о утврђењу санитетске струке и чувању народног здравља од 1881 г. има правни значај одобрења трговачке коморе у смислу члана 5 закона о радњама; в, смрћу апотекара гаси се и дато му одобрење на апотекарску радњу као чисто лично. — тач. 14 члан 24 закона о уређењу санитетске струке у вези са одлуком Државног Савета од 15-1-1923 г. Бр. 5923; г, право наследника умрлог апотекара, сведено је само на вредност апотеке — одлука Државног Савета од 29-М-1920 г. Бр. 1889. Са наведених разлога мишљења смо: да је апотека код нас дозвола жако је већ и сам закон назива.