Полиција

— 922 —

чланови 5 и 60 огласили су повластичаре као просте органе државне класне лутрије. Чланови 4 и 66 овластили су државну класну лутрију, да од ових, назови повлашћеника, може одузети повластицу без икакве накнаде, и те кад год нађе да то захтевају интереси класне лутрије, не саопштавајући им чак ни разлоге са којих им се одузима повластица.

Мешавину ових појмова налазимо у законодавству и у правној литератури неких земаља. Тако у Немачкој на пр.: проф. Мауег-Апзсћи;, под насловом „Копгездопеп“, расправљају питање полицијске дозволе. Чланак о концесији почиње: „Концесија (законским језиком названа дозвола или одобрење)“ види у навед. делу П књ. стр. 630. Проф. Најзећек у поменутом делу ставио је наслов:“ 5 23 РоНхејепацђт а (802. Коп2е551опеп). Проф. (3. ЈеШпек, ма да се слаже са проф. О. Меуег-ом у повлачењу разлике између концесије и дозволе, ипак и сам пада у ту недоследност, да железничку концесију равна са полицијском дозволом лова и дозволом оружја, због чега му баш проф. О. Меуег нарочито и замера (види у навед. делу књ. [. стр. 438 прим. 5).

По Др. ХапсепНејп у Немачкој за исту правну установу: „дозволу“ радње, у обртном реду постоје следећи називи. „Сепећиноппо, Арргођаноп, Копзеззоп, Ргшипозхенота, Вејаеппаз 2епрпњ, Егашђин, Јејопдеге сепећпиаппр, СезјаНипе у нав. делу стр. 55.

Неки писци употребљавају назив концесија за радње. посредничке за набавку слугу, поткиваче, малопродавце вина, ракије, шпиритуса, крчме, циркусе, варијете — на пр.: Др. Козсћег у делу ОгоззНафронтеј (стр. 212, 119) Слично налазимо и кое Песћ-НШега („Оеуетегесћ!“ у делу Епзуорефе дег Вестил епнан ТУ).

У аустријској литератури КБ. Неппић, у наведеном делу, под полицијском дозволом подразумева: Вем аипе, Копгеоп, Копзепз, Гсепг.

Са таквог схватања може се разумети, што се на пр.: за кафане, механе, крчме и обичне точионе вина у областима Хрватске и Славоније вели, а то налази ослонца чак и у законодавству тих области, да су задобиле концесију. Види. Зтгекаг Ритпаик књ, 1 стр.