Полиција
— 923 —
Значи израз концесија има овде правни значај дозволе.
Повластице по спољном изгледу, стоје много ближе давању полицијске обртне дозволе за радње из чл. 31 закона о радњама, јер је и овде у питању појединачно одређено предузеће, чије се заснивање и рад додељују појединцу актом власти. Тај факат и објашњава, како вели проф. О. Меуег, што се име концесија употребљава за обе ствари без довољног потребног разликовања. Међутим, ту постоји разлика, пошто делатности, за које се издају полицијске дозволе из чл. 31 закона о радњама, по својој природи леже у слободи појединаца, док то не стоји са делатностима у сфери повластица.
Полицијска дозвола и концесија, по мишљењу проф. Мауег-Росћо-а, додирују се у толико, што и једна и друга установа дају појединцу овлашћење за предузимање одређене радње. Али оне се, и по свом бићу и дејству, потпуно разликуји. Тако: |
1. Дозвола није право; не даје право па не може ни одузети право. За то, на пр. чл. 1. точаринског правилника (бр. 47481) сасвим погрешно назива „нарочитим правом“ дозволу за точење пића. Ту о каквом праву не може бити ни речи, већ једино о дозволи. Таквих пометњи има и код других закона. Рекли смо већ, да се дозволом уклањају полицијска ограничења индивидуалне слободе делатности. Значи, дозвола, у ствари, једино васпоставља природну слободу делања, какву је појединац имао пре законске забране. Узмимо на пр. дозволу лова. Овом дозволом њеном имаоцу, у ствари није дато никакво право. Њоме је само дигнута законска забрана једне личне делатности за то лице, која му је пречила да не сме ловити без дозволе власти. Или, кад се некоме у смислу чл. 57 правила о издавању и визирању путних исправа за грађане Краљевине С. Х. С. ДЗБр. 2740, изда специјална дозвола о издавању заграничног пасоша за прекоокеанске земље. Тиме му није дато никакво право, већ само дигнута постојећа забрана и повраћена му природна слобода кретања.
Исто тако и код т. 3. реалних дозвола из чл. 31 закона о радњама. Ту дозвола има чисто карактер превентивне мере. Сав рад власти при давању дозволе, нарочито при рочиштима, (чл. 33 и 36) управљен је на испитивање, да ли код намераваног предузена у његовом раду неће бити сукоба између