Полиција

= 958 —

22 и 29. ових правила оболели притвореници или осуђеници упућују се у најближу болницу на лечење ако лекар констатује да им је ово потребно. Време проведено у болници на лечењу, рачуна се у издржавање казне (чл. 13 и 29. истих правила).

Х Суду општине смедовачке:

Кад се је син Ђорђе 1906 године вратио са својим одељеним имањем оцу Илији и брату Алекси, онда је он с њима у смислу 5 507 грађан, зак. образовао задругу, чији су чланови Илија, Алекса и Ђорђе. Кад је Ђорђе умро 1913 год. онда је његов део у задрузи наследила по 5 529 грађ. зак. његова кћи Видосава, на коме делу има удова Злата по 5 523. | удовичко уживање. Али по другом ставу 5 529. задруга, у којој је Ђорђе живео и умро, а коју су по његовој смрти сачињавали отац му Илија и брат Алекса, има право да непокретно имање, које је Вукосава од оца наследила, наследници Вукосави новцем исплати, ако то задруга хоће, а може јој непокретно наслеђено имањеи у природи издати. Кад је отац Илија умро, онда га је наследио његов. задругар, син Алекса, јер по 5 528 грађ. зак. „сролство у задрузи при наследству има првенство над сродством изван задруге“. Према томе Алекса, као син и задругар Илијин, искључиће из наследства Илијине синове Јакова и Димитрија, који су изван задруге. Вукосава, као унука, не може делу Илију наследити, јер 5 529 даје права само кћерима умрлога задругара да га наследе, али не и унукама да деду наслеђују. Међутим спорно је питање код судова да ли умрлога задругара (овде Илију) наслеђују и они његови синови, који су ван задруге, заједно са онима који су у задрузи. По једном мишљењу синови ван задруге наслеђују оца који је умро у задрузи, а по другом наслеђују само синови који су у задрузи. (Опширније о овоме видети у књизи Маследно право од Рг. Драг. Аранђеловића, проф. београд. универзитета.)

Овај одговор важи и за Драгољуба Богићевића, благајника општине завлачке.