Полиција

— 959 —

Хх Суду обштинсне папрашске:

Сваки човек може својом имовином слободно располагати на случај смрти, т. ј. завештати је коме хоће — 5 476 грађан. зак. Само онај, који има деце, т. ј. синове или кћери мора оставити по смрти сину — а ако овог нема онда кћери половину имовине коју би дете наследило кад би завешталац. умро без тестамента — 5 477. грађан. зак. Према овомеи стриц, који нема ни жене ни деце, може свој део имања у задрузи оставити коме хоће, па, наравно, и својим братанцима. А пошто братанице немају права на закони део, о коме говори 5 477 грађан, зак., то онда стриц не мора њима ништа. оставити својим тестаментом.

Ако стриц буде до смрти живео у задрузи са братанцима, онда ће га они и без тестамента наследити као задругари — 5 528 грађ. зак.

Св. Бр. 938. ХИ Светомиру Живковићу, писару општине м. лаолске (срез млавски):

Из законодавно политичког циља, који је законодавац. хтео постићи прописом 5 471 грађан. суд. пост., следује да земљорадничкој породици треба да буде осигурано ради издржавања најмање онолико земље колико прописује овај законски пропис. Како по 95 109 и 119. грађан, зак. муж има поглавито да се стара о издржавању жене и деце, то из овог излази да жена, чији муж има најмање онолико земље колико 5 491 грађ. суд. пост. заштићује земљорадничкој породици, може са одобрењем мужа продати све своје непокретно имање. Ала из горњих законских прописа следује и то да жена, чији муж нема довољно земље потребне за издржавање породице (5 471 гр. с. п., не може ни са одобрењем мужа продати своје непокретно имање, јер по 5 119 грађан. зак. после оца љужна је мати старати се о издржавању деце, а једна земљорадничка породица не може, по схватању законодавца, опстати, ако нема бар пет дана земље: са окућницом.