Полиција

— 1040 —

лификовани радник, пада под удар најгоре градске беде, и "тако је још више принуђен на немање порода. |

Сва та зла мора Француска Република да уклони, ако хоће да се препороди, да умножи своје становништво и буде у стању да се одбрани од спољних погибељи,

И Француска је прионула својски на дело, и лечи своје „ране. Ради се на побољшању живота у селу, спрема се ново и савремено социјално законодавство, води се брига око питања људских настанби и побољшања хигијене живота. На"рочита се пажња посвећује одржавању и здрављу подмлатка. Жартел левичара показује се достојан поверења које му је народ поклонио више из инстинкта самоодржања, него из политичких разлога, јер је у својој политици доста конзервативан. Но плодови овог регенераторског рада не могу се убрати пре две до три генерације. А Француској притешњеној од Ита„лије, Немачке, од конкуренције Енглеза, Американаца и Не. маца на привредном пољу, треба што хитнији пораст стеновништва. У ту сврху донесен је нови закон о држављанству и натурализацији, (Закон од 10. августа 1927.) који се сада приводи у дело.

Овим се законом регулише питање натурализације странаца, који су се настанили у земљи и овде раде продуктивно ма на ком пољу. Њима се изилази у сваком погледу, правно „и материјални, у сусрет, да се заинтересују за натурализацију, и да им је олакшају. У ту сврху снижен је рок боравка у земљи који је потребан за стицање права на нату"рализацију, од 10 на 3 године, а у извесним случајевима (кад неко има француску диплому, стекне заслуге за Француску, по«седује нарочите стручне квалификације, уведе у земљи једну нову грану индустрије или заната, донесе у земљи неки изум од опште користи, оснује пољопривредно газдинство, одслужи "рок у француској војсци) може тај рок да се снизи и на једну годину. Тражи се само, да молилац није кажњаван. ради обичног кривичног дела (из користољубља) и да није под ударцем изгона. ;

И такса за натурализацију знатно је снижена, те износи данас 1.300 франака. Особама слабог материјалног стања може