Полиција

чајно да Сто Седморице, од. Б, у Загребу својим решењем од 17. нов. 1926, није могао базирати своју одлуку, да је част новине повређена, са позивом на норме чл. 52 и 56 зак. 0 штампи, већ је морао фингирати, да је репресентант консорција као издавач легитимиран као оптужитељ ради повреде „части“ новине, а то не из конкретних разлога, већ. ап ађеђасјо погледом на норме чл. 8, 13, 38, 37,41, 19. зак. о штампи“)

Да се још мало задржимо код срп. каз. законика. Дотично његово наређење признаје поред правних лица и друштва. Онда су та друштва — колективна лица (корпорације). без значаја правног лица, а у зак. о штампи ових друштава

"нема. Морамо мислити, да је законодавац у Г. 1925 ова ·

„друштва без значаја правног лица“ намерно лишио заштите против штампарским деликтима, а за друкчије учињене деликте не. Ако се питамо, зашто, објашнења нема. (Исп. Живановић, О увреди и клев., стр. 19, 22). Даље имамо у чл. 64 зак. о шт., аналогно чл. 32 ранијег срп. зак. 0 штампи и 5 215 срп. зак., наређење: Ако је увреди

„путем штампе претходило изазивање или незаконито посту-

пање или ако су увреде узајамно нанете, суд ће тако поступање узети као олакшавану или извињавну околност. Како ће бити то, ако су се узајамно увредила два правна лицаг Ако признамо ову могућност, пристали би и на то, да правна лица могу бити учиниоци кривичних дела, онда, да овде не важи више пословица „Зосјејаз деНтацеге поп ројез!“. Ипак за нас нема сумње, да има Живановић (Основи крив. права, општи део, 2. изд., стр. 218) право и да се склада са књижевношћу мало не читавог света, кад каже: „Кад већина чланова својом. одлуком или друштвени заступници учине извесно кривично дело, они су једини извршиоци и према томе кривци“. Ми

#) (ово решење приопштили смо ми у Хенасћин аг Ознезћ! (Вегп), год. 1, 1927, стр. 394—8395. Чувени професор казненог права Апр. Рипдег назвао је назор, да може бити новина као трговачко подузеће предметом повреде части, врло жалосним и нездравим (раз знајтесће, 3. изд., стр. 259). Случајно је у овом истом броју Тенасић Ни Озесће приопштило проф. Кега5 (Прага) јудикат кас. суда чехословачког од 9. децембра 1925, којим је била противно, одбита активна легитимација дионичких друштава и привредних корпорација за приватну тужбу пред казненим судом, „јер не могу. бити објектом повреде части“.