Полиција

— 96 —

УРЕЂЕЊЕ УЛИЧНОГ САОБРАЋАЈА У ПАРИЗУ.

Нагли развитак аутомобилизма није само из основа изменио спољну слику уличног живота и саобраћаја велгких градова, није само оживио и обогатио промет и транспортовање људи и робе, него је и створио нове проблеме. Ови проблеми засецају дубоко у живот становништва, у технику, у хигијени па чак захватају и разне групе медицинске науке. Улазити у све њих, није ствар „Полиције“, па ћемо се овде забавити само са оним питањима савременог уличног саобраћаја која „спадају у делокруг јавне администрације, а на првом месту у надлежност полицијских власти.

На пољу јавног уличног саобраћаја задатак полиције је двојак. Она има да бдије над здрављем и сигурности грађанства и његове имовине (оне која се транспортује као и оне која може бити угрожена од стране саобраћајних средстава, као излози дућана, фасаде кућа, предмети и возна средства која могу бити оштећена од стране других превозних средстава, па чак и сами саобраћајни путеви, у колико полиција врши на том пољу један део функција варошких управа). У исто време задатак полиције је и регулисање уличног саобраћаја у правцу што бржег и несметанијег циркулисања "самих превозних средстава и пешака.

Вршење полицијских задатака на пољу јавног саобраћаја није увек једнако лако. Ефикасност њеног рада и успеси њеног труда зависе од више и разноврсних фактора. Међу овима су најважнији: психичке диспозиције самог насеља и персонала као и технички услови кретања возних средстава и пешака по улицама. Од психичких диспозиција играју најважнију улогу: присебност духа и савесност оних који терају нека кола (са механичним или анималним погоном), потом хладнокрвност и дисциплина саме публике. Са техничког гледишта саобраћај зависи од правца, ширине, стања улица и путева, од самог стања и врсти возних средстава, а коначно и од реглементације, која је позвана да надокнади оно што недостаје у психичком и техничког погледу. Услед тога задатак полиције лакши је у модерним градовима са правилним, правим и широким улицама и у цивилизованим и културним народима, који су навикли да се покоравају извесном реду,