Полиција
От
да пазе и узимају обзира и на другога, и да се сами дисциплинишу било у погледу власти над својим живцима, било односно покоравања административним мерама које иду за. регулацијом саобраћаја и других општих појава.
И неке наше вароши, а нарочито Београд и Загреб, ушле су већу фазу модерног механичког саобраћаја. Резултати тот наглог развитка доста су жалосни и познати: безброј несрећних случајева којима падају жртвом људски животи и здравље, и много штете у сваком погледу. „Обест' шофера“ стална је рубрика у нашим листовима, Али, ако ћемо да будемо искрени, нису криви само шефери. Наша. публика је доста тврдоглава и лакомислена, па су иг.г. шофери и кочијаши исти такви. (ООсем тога наши градови нису нарочито подесни за услове модерног саобраћаја.
Узмимо опет само Београд и Загреб. Наша престоница за право је средњовечна турска касаба. Улице нису — бару већини случајева — адаптиране условима терена, јер су трасиране за пешаке и примитивна волујска и коњска кола, и то у једно време, кад није било смисла за обзир према теглећем живинчету и његовим патњама. Осем тога те су улице већином тесне и вијугаве, а поред тога, — бар до сада технички лоше грађене.
Некад, у нашем старом интимном, предратном Београду, та се зла нису много осећала. На калдрму је свет био навикао, а возио се мало, па није играло велику улогу, да ли ће му се душа мало мање или више да истресе. Главно је било да човек не прегризе језик. А што су се кола, с обзиром на велики квар, скупље плаћала него ма где на свету — ко је за то хајао у оној ни најмање штедљивој средини! На огромни полет послератног времена, нико није ни помишљао. Или бар скоро нико, јер било их је ипак. (Сећам се само друга из интернације, пок. инжињера Брод. Друштва, Свете · Поповица, званог „Суља“. Стигла нам је вест, да аустријански топови руше Беогред из темеља. Заплакасмо. А на нас се Света насмеја: „Ала сте луди! Славите Бога што је тако, јер ако га топ не поруши, нико из Београда неће направити: модерну варош“. — Нисмо га разумели ни ми млађи који смо знали примитивно стање престонице нашег Пијемонта. Тек после рата смо научили, што су значиле речи нашег