Полиција

"РО

Нема рада — не може бити ни добра. У Северној Србији један поглавар у изјашњењу брани се, како је од свог претходника наследио око 300 неизвршених забрана! И ми се још чудимо и питамо: зашто нам стоји тако рђаво кредит у земљир

Има још тежих примера нерада на по ђу јавне безбедности. Код нас се врло мало ради. Једни не раде — јер немају појма о раду, служби и њеном циљу; други — неће из личног или партијског расположење према овоме или ономе; трећи — а њихов је број највећи — јер не смеју од партијских утицајних људи; четврти — што у опште неће да раде, јер им то не треба. У партији налазе заштите и протекције за успевање без икаквог рада; пети — јер су саблажњени од оних што не раде.

А и оно, што се и у колико се ради, не уради се како треба. О каквој позивној етици у раду, — ни помена,

Главно је: служба и народ трпе веома много са нерада власти.

Но није само то зло у погледу рада. Поколебан је морал, вера и код оног још веома малог, готово ишчезавајућег броја савесних радника. У државној служби уништен је смисао рада.

Није редак случај: да се рад предузме, ради са највећом вољом и савесношћу; лепо се сврши, да би одмах за тим наступило разочарење:

а, јер се рад и не прочита;

6, или се прочита — али остане без дејства;

в, најзад бивало је и парадокса: да се одијум одговорности пренесе од одговорнога на онога који ради.

Зато ће се често чути од таквих чиновника: зашто да радим, кад унапред знам, да од целог мог најсавеснијег рада неће бити користи.

Потреба је развити максимум радне енергије, прожете позивном етиком, руководећи се науком Ферстера: „готово никако нема такве дубље педагогике радних мотива, која уме да споји душу и рад и да задобије највише моралне енергије човека за његов свакидашњи рад... Нема унутрашњег надзора, који долази из савести из најдубље одвратности,