Полиција

— 128 —

НЕШТО О ПАРИСКОЈ ПОЛИЦИЈИ.

У „Полицији“ било је већ доста пута говора о страним полицијама, а нарочито о париској, која, не без оправдана разлота, ужива глас да је једна од најбољих на свету.

Друга, много стручнија лица, упознала су читаоце „Полицнје“ са напредком и успесима научног рада великих светских, а и париске полиције, која је легло многих нових. метода и средстава модерног полицијског рада. Велики део. тих метода употребљава се и код нас, и свуда по свету, јер,. у интересу мирног напредка и безбедности, све полиције измењују међу собом своја искуства. Али има ипак разлике међу њима. Оне су последица нарочитих прилика појединих земаља и градова, материјалних могућности, општег развитка дотичних цивилизација, па — коначно · и менталитета. Нешто што се може догодити код нас или у Бугарској или Румунији, не може да се деси у Француској или Енглеској. А, обратно, много тога, што је потребно у великим престбни цама, било би излишно у нашим“ малим градовима Тако н. пр. наш жандарм с пушком и бајонетом усред града изазвао би револт и био би ужасно смешан на Западу, а, поглавито, загребачки „стражар“ за енглеским шлемом и „машинском“

ковића има извесних детаља са којима се не слажемо, али се потпуно слажемо са његовом суштином: да је наш управно-полицијски организам, на– рочишо у Северној и Јужној Србији, озбиљно оболео, п да га с шоа треба брзо и радикално лечити. Тако исто слажемо се и са већином њечових предлога, који несумњиво доказују да је г. Јанковић у студирање овог питања унео сву своју општу и стручну спрему, као и богато искуство стечено дугогодишњом службом. Са овим предлозима позабавићемо се у особеном чланку по завршеном штампању г. Јанковићевог рукописа,

Доследна своме програму да радимо на реорганизацији и препорођају струке, ми смо ово питање неколико пута до сада покретали у листу а у чланку „Криза чиновништвб“ (у „Полицији“ за 1920 год) поводом чинов. ништва предложили смо: -

| „Поред решења материјалног питања, које треба потпуно да

обезбеди удобну егзистенцију чиновника и њихових породица, нови законом треба што више подићи и морални ниво чиновништва; треба му повратити изгубљени осећај дужности као и изгубљену веру у спреман, свестан и ревносан рад; треба онемогућити партијска фаворизирања и гоњења; разне протекције, прекоредна унапређења и све могуће неправда; треба васпоставити стару хармонију и дисциплину; треба, најзад, интерес државне службе истаћи над сваким другим интересом ..“ Ур.