Полиција

-— 125 —

маже, у извесним случајевима политичких метежа, онај део: државне жандармерије (багде Кериђисаппе) који врши службу коњичку, јер сама париска полиција нема више од 13 коњаника за саобраћајну службу. Она претпоставља (то олакшава. добро стање улица) бициклисте, којих има 859 и који су најгори страх и трепет злочиначког света.

- Поред набројеног особља има 27 полицајаца и један бригадир за обезбеђивање сигурности у кориту реке Зете, један. комесар и 84 полицајаца у „НаПез“, тој огромној централној. пијаци Париза и коначно особље „зегмзза за сузбијање преваре: о трговини“, о ком ћу понаособ да говорим.

Природно је, да и Париз има своју тајну полицију поред јавне која је униформисана или носи нарочите, видљиве знакове. Број чиновника ових није веома велики, јер: главни део рада тајне полиције, т. ј. велики криминални случајеви и политичка полиција врше се од стране чиновника. „Зигејб Обпвгаје“, а — у колико је реч о политичким акцијама које су у вези са иностранством, његовом пропагандом. или шпијунажом — делом ту ради и тако звани „Други Биро“, који спада под ђенералштаб. То је ради тога удешено тако, јер особље локалне полиције не сме, а без нарочитог наређења, да ради изван граница дерапетапа 5ејпе, док персонал' Јавне Безбедности и Другог Бироа има право акције. по целој држави.

Међу најважније и најделикатније послове париске тајнеполиције спада „зегујсе Чез еапрегв“, контрола странаца, јер: ових има овде више него 700.000, а међу њима, природно, свакаквих елемената. Но и то је једна глава за себе.

Један огроман полицијски апарат, као што је париски, а који има да врши задатке од велике компликованости и на једној веома великој територији на којој живи око 5,000.000душа, мора да је снабдевен са свим могућним подесним техничким средствима. Не мислим само на лабораторије, које налазимо код свих великих полиција, па и код нас, него на. првом месту на комуникациона средства. Ова су од највеће. важности, где је реч о одржавању реда код разних покрета. већих маса.

Познато је, да је успех спартакистичког устанка и привремени успех бечких комуниста био последица тога, што се: