Полиција

— 137 —

у опште не може доста да препоручи, да фотографију што темељније проуче и да је свестрано искористе у интересу саме сигурносне службе и сигурног успеха, а сасвим сигуран ће успех бити тек онда, када наше жандармеријске станице и управе полиције буду имале ваљане своје фотографске апарате и веште фотографе. Дај Боже, да то буде што пре!

· Загреб. Милан Мизлер, жандарм. пуковник у п.

ПОВОДОМ ОДГОВОРА НА КРИТИКУ „ПОТРЕБНЕ РЕФОРМЕ У ЖАНДАРМЕРИЈИ“

У одговору на критику чланка „Потребна реформа у жандармерији, који је изашао у „Полицији“ за новембар 1927, има неколико навода који не стоје у моме чланку по овоме штампаном у „Полицији“ за мај 1927, и зато ћу да их исправим.

„Ја нисам изнео да се мења назив команде а још мање да се зове Армија Жандармерије“ — каже пуковник Г. Ко стић одговарајући на критику у Полицији за новембар 1927 И у моме чланку по“овоме — Полиција за мај 1927 — јасно се може видети да нисам рекао да се мења назив већ ранг, а промену ранга је предлагао и пуковник Г. Костић, И сада се Команда Жандармерије не зове по њеноме рангу, али је њен ранг ипак познат

Пуковник Г. Костић каже у одговору на критику, да сам ја тврдио да од једногодишњег курса не би било користи к да сам иза тога ставио тачку. Међутим, као што се може видети из мога чланка, ја сам рекао: не би било велике користи, а то има друго значење но када се каже: не би било користи; то значи да би било користи али не велике. Нисам иза тога ставио тачку, већ сам навео и разлог: жандармериски официр нити суди нити доноси каква решења правне пре роде, нема праксе, а без праксе све се губи. То и сада тврдим; и најбољи правник изгубио би много од својих правних знања, ако би служио као жандармериски официр, из простог разлога што нема потребне праксе. Свакоме жандармериском официру је јасно да он нема никада прилике да практично