Полиција

— 108 —

вреде нарочито представници или појединачни чланови надлештва као регоопас сепае у својој личној части повређени, дакако имају право подићи личну тужбу. Ако не сматрају себе повређеним, нема потребе, да се учини нарочити деликт за повреду углела надлештва. Препоручујемо, да се поступи по узору чехослолачког преднацрта и ови деликши унесу у дотичне партије, које говоре о кривичним делима прошив државне власти.

Овде показаћемо још на врло незгодну страну текстације у пројекту нашег каз, законика. Доказивање истинитости чињеница, којим је била клевета надлештва почињена, према 5 305 ни у случају 5 296, који говори баш о изношењу клевета против надлештва, није искључено. Онда 1 Шез! законодавац допушта и могућност кривичних дела надлештва, како је то већ допуштено у 5 297 за протизаконито поступање. Ово, друго, ваља, прво не, јер надлештво никада не чини кривичног дела; кривично дело иде вазда на терет органа надлештва као појединачног лица. И с тога разлога препоручујемо ревизију садашње текстације. 4

Политичка тела спадају идејно у исту групу „колективних лица“ као државна надлештва. Разлика је у овоме, да су надлештва управни или судски органи суверене државне власти, а политичка тела — како се види јасно из паралеле 5 104 срп. каз. зак. и 9 102 прус. каз. зак. од 14. априла 1851, који је служио првоме као узор — значе „неку множину лица, која нису надлештво, а раде у смислу државног права за државне циљеве“. (јр. ОТашзеп: Коштетаг гит ЗТВА 10. изд., стр, 188; Соџдаттет : Гле Мајепанеп тшт 5натоезе рисће +. 4. ртенз5. Згаајеп, [., стр. 166). Могли би онда заменити овај израз са „законодавна тела“. Да имају таква тела још мање потребе, да се њима заштити „част“, ово опширно доказивати чини се нама такорекући под чашћу скупа репрезеншанаша свију грађана по парламентарним начелима. Још више незгодна је онда и текстација у предлогу за каз. зак., кад су према 5 297 и ова тела подвргнута исто тако као надлештва сумњи, да могу и она учинити кривично дело. Заштита угледа политичких тела спада у други оквир, наиме у главу где се говора о деликтима против уставно зајамчених законодавних тела (Исп. још Гертатп, 10с. с!., стр. 356).