Полиција

(180 —

доказаним и зко свако збиће понаособ само по један сведок утврђује као напр. код основа подозрења из тач. 2 5 122 К. п. с. кад један сведок покаже, да је оптужено лице, које је извесну количину оружја набавило ит. д. а други сведок утврди, да је исто лице другом приликом другу количину истих ствари набавило, трећи сведок сведочи за даљу количину и т. д., тај би се основ имао сматрати доказаним и поред тога, што свако од наведених појединачних појава једног збића није од два сведока утврђено, већ само од по једног сведока, по сили наведеног прописа. То исто вреди на пр. и за основе из тач. 2358 122. к. с. п. У овим, дакле, случајима, свако збиће или околност, које заједно са другим чини који од наведен х основа подозрења, мора бити од разних сведока утврђено, јер они нису доказани по редовном правилу одређеним за доказивање сведоцима, а на име, да булу доказани између осталог најмање од два сведока (свака околност) — 5 229. Гал. кр. с. п,

Овај дакле законски пропис — 8 239 Пал. предвиђа само један случај код основа подозрења, који се из више збића или околности састоји, а ниуколико се тај пропис не односи на какво опште правило, по коме би било немогуће доказивати истим сведоцима два разна основа подозрења.

Ово исто вреди и за наређење Ш ал. 6 239. к. с. п., па коме за случај да против оптуженог липа има више основа подозрења него што се то тражи по 99 237 и 238 к. с. 5, онда сваки основ има сматрати утврђеним и ако од по једног али различног сведока утврђен. Овде се за сваки основ тражи, да буде од разног сведока утврђен, јер они иначе нису утврђени, како је опште пргвило за њихова утврђивање (два сведока); ни у колико тај пропис не садржи и то, да се два разна основа подозрења морају доказивати разним сведоцима и онда кад су они редовно од по два сведока утврђени — 5 229 кр. с. п.

Тако наређење не садржи други пропис.

Београдски Апелац. Суд налази, да законодавац није ни желео у наведени закон уносити и наређење какво се у при-_ медбама хоће да представи, јер налази, да за то не постоји ни један оправдан разлог. Зашто се на пр. не би према оптуженом лицу за које два способна сведока по 9 229 к. с. п. утврђују да је не само било на лицу места (што оптужено лице