Полиција

— 105 —

вина су поштени људи, а друга половина државни су новац проневерили“. Да не признајемо друштво као такво пасивно способним повреде части, ова би увреда остала некажњена, упркос томе, што је друштво као такво изјавом у највишој мери декласирано. Приговарати би се могло, да су само поједини чланови увређени, нека туже они. Али јаспо је баш за наш пример, да нико не може знати, ко је означен као регзопа сепа једне или друге половине, ваљда ни учинилац сам. Тужби појединих лица одмах би оптуженик одрицао активну легитимацију. У кратко: Правни осећај нам каже за овај случај, да постоји врло тешка повреда части, а закон не би нудио помоћи, ако не да, да туже представитељи друштва,

Сада се питамо, може ли теорија прихватити такву одпомор — Горе поменуто друштво као и свако друго легално организовано друштво састоји се из појединачних живих лица, а циљ њиховог удруживања свима је познат те га сви воле и желе, да се удејствује. Сваки од ових чланова има своју личну част. Част је правно добро. Сва правна добра треба посматрати као неко трајно стање (Исп. Мизстбето: Пје зећштођјекје дег Међгесћеп, стр. 41; Оррепћет: Гле орјеје Чез Мегтесћеп5, стр. 260), које треба, да остане непоремећено. Ово стање представљају у физичком погледу здравље, имовина, економски кредит, у етичком слобода, уважење код других лица. Све су ове стране личног живота појединих чланова у нормалним, т, ј. законитим прописима одговарајућим приликама уравнотежене, а њихов одсев значи у синтези његов добар глас (спољашња или објективна част). Од 100 чланова, који су створили хуманитарно друштво, сваки има свој добар глас, а посед добрих гласова свих чланова преноси се и на читаво друштво, јер организација сматра такав добар глас претпоставком за упуте у друштво. Онда мора да има и друштво као такво свој добар глас, а тај можда није тек свота свих добрих гласова појединих чланова, јер сви ови специални добри гласови могу се међу собом опет изни велирати и неколико променити, можда и појачати тако, да заједнички добар глас није квантитативна свота свих гласова, него квалитативно диференциран добар глас друштва, (Треба појимити, да сада говоримо о објективној спољној части, а не о осећају унутрашње части појединих чланова). Да је то

,