Полиција
1
троли рада управних органа, како у Централи тако код нижих надлештава. Министар Унутрашњих Дела треба да посвети нарочиту пажњу. Комисији ставити у дужност, да ово питање детаљно проучи и изради конкретне предлоге.
13. Министарски Савет треба да овласти Министра Унутрашњих Дела и стави му у дужност, да у споразуму са дотичним ресорним министрима доведе у организациони склогљ опште управне власти, т. ј. споји односно укине, сва над лештва и институције, које у смислу закона о општој управи немају основа за постојање, пошто нису у складу са важећим организацијоним начелима у унутрашњој управи. Ово треба. да се изведе најдаље до 31. децембра 1928, г.
14. Министарство Унутрашњих Дела треба да прикупи све податке, скице, студије, прегледе и т. д., како би се омогућила згодна подела земље на што мањи број области. На основу овог предлога и сакупљеног материјала Комисија треба да изради односни законски предлог.
15. Министарство Унутрашњих Дела треба да прибави све податке о искуствима у погледу обласних самоуправа и мишљења у погледу „среских самоуправа, како би се могло приступити изради законског предлога за измену односно допуну закона о обласним и среским самоуправама и ову израду поверити Комисији.
16. Законском уредбом или законом о Централној Управи треба установити у подручју Председништва Министарског Савета колегијум од около 24 чланова: „Државни Административни Савет,“ као стручни саветодавни органи за хармонично уређење и вршење целокупне државне администрације, а нарочито за усавршавање законодавне технике и систематике. Ова установа ће давати стручна мишљења о свима питањима државне администрације а и испитиваће законске предлоге са становишта кондификаторске технике, јединства у њима изражених управних начела, жељне сагласности и једнооаразности и упозорити на утврђене недостатке и нескладности. Уједно биће позвана да стално води у тачној евиденцији, и то у гутентичном тексту и облику, систематски по материји груписано, све законе, уредбе законске прописе и нормантивне одредбе формалног и материјалног карактера, које се примењују у јавном праву (Легислативни Архив).