Полиција

А

Исти одбор, актом од 18.:1.-1928. г. и по рећи пулпе обратио је се Министарству по истом предмету, изјављујући. на крају:

„Мора се изјавиши жаљење да један скупштински одбор није кадар преко Министарства добити одговор ни податке: ни за време више од месец дана“.

Овоме не треба никаквог коментара.

У погледу ауторитета власти према народу — још горе. Управо — никако. Најбољи је доказ: одсуство примене закона. Народ не врши вољу закона, јер је власт, као чувар закона, изгубила сваки ауторитет.

Интересантни су поступци Централе за повраћај палог“ ауторитета и у једном и у другом односу.

Место за непослушност подчињених власти службеним упутима — инструкцијама — наредбама Централе, применити оно што је наука управног права прописала: право надзора: и дисциплинску власт, односно принуду, — Централа је увек _ прибегавала (то јој је већ постао 515) издавању нових наредаба, потпуно идентичних ранијим, којима се опомињало, обећавало, претило, молило извршивање раније издатих наредаба. Дакле, једна неизвршена наредба замењивана је новом,. која се исто тако неће извршити, као и ранија. Тим начином дотерало се је до једне масе наредаба међу којима се је тешко наћи и највичнијем, да би одредио: која од њих вреди а која не.

Умножавање наредаба таквим начином довело је небдовредно још већем опадању важности иначе мало важећих наредаба Централе, у очима подчињених; посредно — све већем и јачем опадању ауторитета саме Централе.

Како се је поступало у оном другом погледу: да се народ нагна на поштовање и примену закона, навешћемо један конкретан пример, који и сувише много говори. Поводом Ивандањског атентата, у Централи Министарства Унутрашњих Дела нашло се, да народ није тачно вршио наређење 6 344. казн. закона у погледу пријављивања лица која би из другог места дошла коме у кућу. Следствено, да га као „кривог“ треба мало боље притегнути.

Да је Централа том приликом мало боље размислила о ближем и правом узроку непоступања по наређењу 8 344.,