Полиција
МИ
пропао. Међутим, један позорник на улици задржао је једно лице које је искочило кроз прозор. Приведен полицији, изјавио је да је по занимању глумац, да се зове Бургињон, и да протествује што га полиција задржава.
Међутим, одмах се је утврдило да је ово лице само у толико глумац што се вешто издаје за другога и дасеу_ ствари зове Бањис, што је и сам признао. Мартинеца пак не познаје. Али његови отисци слагали су се са отисцима једнога лица које је своје отиске оставило на јеловнику. Остало је само да се пронађе још прави Мартинец, јер није било искључено да је овај веран слуга водио два различита живота.
Идућег јутра стигне једна повољна вест. Полицији се јави један гостионичар, који изјави да је код њега ноћас одсео један господин који чини врло чудан утисак. Тај чевек који изгледа да је врло болестан, има извесне сличности са јувелиром чија је слика објављена у синоћним новинама.
Полицајпи, који су се одмах упутили у овај мали хотел лионског предграђа, затекли су лекара код овог тешког 60лесника, који им је изјавио да је исти морао узети или добити велику количину каквог наркотичног средства, и да ће његово успавано стање трајати најмање још двадесет сати. Хотелијер је затим изјавио да су тога госта јуче по подне довеле две даме, и изјавиле му да је господин у доста напитом стању, те жели само да се до вечери испава. Лекар му је дао затим једну инјекцију, после које је болесник после неколико минута отворио очи, а брзо добављен Лоран, упознао је у овом лицу свога директора Мартинеца.
Када је Мартинец подпуно дошао к себи, причао је следеће: Позват је био од грофице у њену собу за примање, где је с њом заједно сео за један сточинћ који је био покривен једним чаршавом чак до земље. Грофица је узела један "од најлепших адиђара, и гледајући га, испусти га на под. Он «се је сагао да га подигне. У том моменту, плиш је био преврнут, а једно лице, које је било сакривено испод стола, скочивши му за врат, ставило му је под нос неку јаку киселину. Шта је после било с њим, он се не сећа.
" _ Нико није сумњао у овај његов исказ, и сваки је морао доћи до уверења, да је његову личност даље морало играти које друго лице, Нема сумње, то мора да је био ухашшени